Intervju

Za lustraciju nikad nije kasno

Objavljeno: Utorak, 23. februar 2010. 15:45 | Komentara: 0

Foto: S. Radovanović

Narodni poslanik i predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, Nenad Čanak, prilikom posete redakciji „Šumadijapress-a“ je istakao da je Rezolucija o Srebrnici vododelnica srpske političke scene, koju partije iz perioda režima Slobodana Miloševića mogu iskoristiti za pranje svoje biografije. Nenad Čanak veruje da za lustraciju nikad nije kasno, i da je to jedini put ka konačnom izbavljenju Srbije iz očajne situacije u kojoj se nalazi, ali i da je aktuelna vlada jedino moguće rešenje u ovom trenutku. Neka nova Vlada , sa recimo Tomislavom Nikolićem na čelu, bi nas u suprotnom odvela u azijatski mrak, daleko od Evrope.

Kako komentarišete najnovija dešavanja u SPC, tj. sukob monaha u Gračanici?

- Pa nisu se ti popovi potukli baveći se teološkim raspravama, nego zbog novca. Ako je tako, onda je potpuno jasno da je SPC u velikom problemu, isto kao i svi ostali segmenti društva. U opštoj truleži u kojoj živimo, sad najedanput samo Crkva poštena, samo Vojska poštena, policija poštena, BIA poštena. Pa neće biti. Nego je stvar o tome da ne smeju da puste taj tip podataka napolje...

Zašto?

- Kako sada da se krene u to, kada nije urađena lustracija, a do nje nije došlo zato što kada smo tražili na DOS-u, stalno se govorilo da je rano, pa je opet bilo rano, a onda je to rano postalo prekasno. Mi imamo dve faze odnosa prema istoriji - da je prerano ili da je prekasno, a nikad na vreme. Zločini, međutim, ne zastarevaju! O tome svedoči funkcionisanje Centra „Simon Vizental“. Danas, 65 godina od završetka Drugog svetskog rata, još uvek se traže nacisti. Zašto zločini nemačkih nacista ne zastarevaju, a srpski zastarevaju? Radi se o parcijalnom prekrojavanju istorije za potrebe današnjice, jer ko kontroliše prošlost, taj kontroliše budućnost. Mi nemamo kritičko promišljanje svega što se događa.

Ipak, oko nekih važnih stvari se vode rasprave, nekad izgleda kao da se previše promišlja...

- Mi danas imamo raspravu o Srebrenici, na primer - da li je bio genocid ili nije. Kako je to moguće? Po definiciji genocid je fizičko istrebljenje, zlostavljanje sa namerom proterivanja određene etničke ili verske grupe. A šta se dogodilo u Srebrenici? Muškarce pobili, a žene proterali! Mi raspravljamo da li je ili nije genocid, a postoji presuda koja kaže da je genocida bilo, a da je Srbija odgovorna što ga nije sprečila. Ako sa zločinima u Ruandi Srbija nema nikakve veze, sa Bosnom Srbija itekako ima veze! Svi oficiri Republike Srpske i Republike Srpske Krajne plaćani su iz Beograda, njih 1700. Kada sam 2002. pitao Koštunicu, tadašnjeg predsednika države, šta je sa tim oficirima, on meni odgovara: „S obzirom na Vašu zlomanernost, i to što znate je previše“... Ko tvrdi da se Aušvic nije dogodio, on radi na tome da se on ponovi - ko kaže da se Srebrenica nije dogodila, on radi na tome da se ona ponovi.

Zašto se stvari ne menjaju kad su od 5. oktobra 2000. novi ljudi na vlasti?

- Nema novih ljudi u uslovima gde vi imate decenijama profilisan način razmišljanja. Ko je Aleksandar Tijanić? On je bio ministar informisanja u vladi Mirka Marjanovića. Dakle, vama glavni državni resurs za izmenu stanja svesti drži čovek kome, najblaže rečeno, ne ide u prilog da menja stanje svesti. Ja sam lično posle 2000. godine zvao Bojanu Lekić, ona je tada bila glavni urednik RTS-a, i pitao je zašto se nešto ne promeni na RTS-u, kada smo mi već došli u situaciju da pobedimo, onda je ona rekla: „Nenade, zar ne znaš koliki su pritisci na mene!“. Jedino što se pojavilo na RTS-u je bila „Ravnogorska čitanka“ - i ništa drugo! Ništa se nije uradilo na tome da se objasni ljudima šta se desilo. Jedina stvar sa javnog servisa koja je pomakla stvari je snimak egzekucija „Škorpiona“. Tih par minuta je dalo više efekta, nego sva priča za deset godina.

Da, ali taj snimak je dala Nataša Kandić...

- Ja vas pitam - kako je to moguće? To više govori o državnom aparatu, nego o njoj!

Dobro, imamo li sada neku šansu da se promenimo ili smo sve šanse prokockali?

- Nova šansa je svakog dana, samo je pitanje da li ćemo imati snage da je iskoristimo. Ta šansa se zove - lustracija. Ne revanšizam, nego lustracija. Ne obračun, nego lustracija. Jedan jedini čovek je lustriran do sada - Alen Selimović, i to, samo zato što je Mlađan Dinkić na sudu rekao da ’misli’ da je Selimović glasao u Parlamentu tudjom karticom. Pa ako je to najveći greh u ovoj državi, mi smo onda srećna zemlja!

Da li očekujete da će Ivica Dačić sam sebe lustrirati?

- To jeste problem - Srbija nikad sebe nije pobedila. Druga Srbija nije uspela da joj bude dovoljno da počnemo da razgovarmo, nego su Dačić, Toma Nikolić i Vučić najedanput shvatili da im je ovo ogromna šansa da ponovo vladaju, samo sada preuzevši odgovore i izgovore druge strane. Oni sad, kao, nisu krivi, jer se nisu uprljali vlašću... To je potpuno suludo, jer svega ovoga ne bi bilo da je Slobodan Milošević, kao što je trebalo, bio uhapšen još 1988. godine. Mi smo sada u situaciji da oni koji su ukrali budućnost ove zemlje, govore „Šta je vama, zašto se okrećete u prošlost, kada je budućnost ono što je važno!“ Gde je taj momenat kada su oni prestali da budu lopovi? Svi se danas gade na Slobodana Miloševića, uključujući i njegovu partiju. Pravo je pitanje, međutim - da li je on sedeo u zatvoru zato što je vodio ratove ili zato što ih je izgubio? Pa, najedanput dobijemo to da je većinsko mišljenje - zato što ih je izgubio. Rezolucija za Srberenicu treba da posluži tome da se legitimizuje osuda njegovih ekstremnih postupaka.

Šta je sa pitanjem decentralizacije i Statuta Vojvodine? Statut je izglasan uz priče o separatizmu..

- Ja sam postavio pitanje - kome vi to, gospodo, ne verujete? Koga držite gvozdvenom pesnicom da se ne otme, kada su 70 odsto ljudi,u Vojvodini, etnički Srbi? Ko će se otcepiti, Mađari? Ti isti Mađari, koji nisu otišli u Mađarsku kada su im padale bombe na glavu, nego su ostali sa svojim komšijama. To je laž koja se koristi da se tim istim ljudima dere koža sa leđa, a da oni ne smeju da se pobune, jer odmah nisu dobri patrioti. Trgovina patriotizmom i ljudskim mesom je najunosnija trgovina političkih struktura u Srbiji već niz decenija. Posle usvojenog Statuta u Vojvodini je još gore. Ingerencije Statuta nisu uspostavljene, a one koje smo omnibusom uspostavili su praktično ukinute. Ono dokle smo stigli je ukinuto, a ovo drugo će zaživeti jednog lepog dana...

Ali, to su postupci vlade koju vi podržavate...

- Što je najgore, ta ista vlada, koju ja podržavam, je uhapsila Radovana Karadžića i isporučila Hagu, to je vlada koja je obezbedila crveni pasoš, kojim može da se putuje bez viza, to je vlada koja ima rezultate - koja je daleko od dobrog, ali je najbolja moguća u ovom trenutku. Američki, pragmatični način razmišljanja je da ako treba da se pravi posao u paklu, onda treba razgovarati sa đavolom. Nas od tog dogovora sa đavolom deli samo to da li će ova Vlada uspeti da završi svoj mandat ili ne. Zato ne mogu da osuđujem ljude za preuzimanje odgovornosti vođenja države i za kompromise koji nisu principijelni, koje sam napravio i ja. Svaka druga vlada bi bila apsolutna marioneta Rusije. Zašto stalno slušamo da treba sa Evropom sarađivati na ravnopravnim odnosima, a nikada ne slušamo da treba i sa Rusijom tako sarađivati? Poklonili smo im naftnu industriju i time stavili sebi energetsku omču oko vrata. Na kraju, Srbija kao država više neće postojati. Mi smo samo čip u kockarskoj igri koju Rusija ima sa velikim silama, a to nismo postali zato što smo izgubili rat, nego zato što je na delu ista ona priča koja je bila i deo politike režima Slobodana Miloševića.

Ne postoji, dakle, alternativa ovoj vladi?

- Tomislav Nikolić je bio tri dana predsednik Skupštine, i u ta tri dana nije video ništa sporno u tome da kaže da je u redu da Srbija postane ruska gubernija! Možda on ne razume gde je tu problem? Treći čovek države ne vidi razlog zašto ta država ne bi izgubila svoj suverenitet. To se zove veleizdaja, za to se krivično odgovara i gube sve funkcije! Umesto toga, međutim, on stiče neverovatnu pouplarnost. Kada smo preživeli devedesete, ispostavilo se da su veći neprijatelji oni koji demokratski misle unutar DOS-a, nego oni protiv kojih smo se borili deset godina. Peti oktobar je bio isključivo pranje biografija, a ne promena koju su ljudi priželjkivali. Koštunica je upotrebio svoju poziciju da tu petooktobarsku energiju toliko razlije, da će proći puno vremena dok se ne pojavi nova. Ta nova energija neće biti demokratska i proevropska, nego klerofašistička i proruska, ali u smislu najžešćeg azijatskog mraka, ako Srbija pre toga ne stigne da uđe u Evropsku uniju. To neće pomoći u svim segmentima, ali će se postaviti set propisa, koji neće dozvoljavati da nam se ovako katastrofičan scenario ne dogodi.

U redu, ne valja ova vlada, ne valja Nikolić, kao najveća opozicija, a ne valja ni Koštunica.. Šta predlažete?

- Ja predlažem lustraciju, koju treba uradi kredibilno telo, a da bi se to izvelo potreban je koncenzus, a to je teško napraviti zato što je Ivica Dačić u Vladi. Nije poenta da svako bude kažnjen, ali mora da se zna da je to što je rađeno kažnjivo. Ali da Dačić nije u ovoj Vladi, drugu Vladu bi činili Koštunica, Nikolić i opet, Dačić. Ono što je loše u svemu tome je to što se više ne vidi crta između crnog i belog, nema više linije koja je postojala za vreme Miloševića. Ja mogu sada da govorim kao opozicioni političar i da sve budem u pravu, ali se postavlja pitanje šta uraditi konkretno, a konkretno je to da nikada nismo dobili mnoge odgovore, na primer, ko je uhapsio Radovana Karadžića. Vest je bila da u njegovom hapšenju nije učestvovala policija. Ko sme da hapsi u ovoj zemlji, ako nije policija? Sve dok se ne sprovede lustracija, rat je samo prekinut, ali ne i završen.

Ako se ne vidi razlika između crnog i belog, kako onda građani da naprave izbor?

- Srebrenica je vododelnica. Oko Srebrenice ćete imati pitanje da li treba osuditi i ono što je do toga dovelo, i one koji su to organizovali i one koji su to opravdavali ili je sve ovde u redu, samo je došlo do malo ekstremisanja uvijenog u legitimne interese srpskog naroda. Postoji jasno pitanje, koji deo će prevagnuti. Nažalost, uveren sam da će prevagnuti ovaj drugi i time će biti oprana kompletna ideologija koja je i dovela do Srebrenice, Vukovara i Sarajeva. U SNS je sa takvom postavkom stvari oprana kompletna biografija svakog od njih i priprema se teren za budućnost.