Intervju

Popravićemo rejting DS-a

Foto: S. Radovanović

Nizom manifestacija, obeleženo je 20 godina od formiranja Gradskog odbora Demokratske stranke.Tim povodom, gost redakcije „Šumadijapress-a“ bio je Goran Ivanović, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu.

Prošle nedelje je obeleženo 20 godina rada stranke i postojanja GO u Kragujevcu. Kakav je vaš utisak? Da li je bilo puno emocija tokom obeležavanja tog jubileja?

- Potpuno je prirodno da je bilo puno emocija, pre svega od ljudi koji su bili u stranci od samog početka. Ja nisam član od samog početka, ali je bila moja, i želja ljudi iz organizacionog odbora, da ta sećanja vratimo u 1990. godinu, kada je sve počelo. To nije bilo obično vreme, kao danas, kada možete da formirate stranku bez posledica. Potrudili smo se da, po prvi put, prikupimo svu dokumentaciju, fotografije, plakate i neke druge pisane tragove, čak i film sa naše prve izborne skupštine. Interesantno je koliko je to značilo ljudima kojima smo se obratili. To se najbolje videlo na izložbi fotografija, koja je održana dan pre toga, 9. marta, kada su poneki čak pustili suzu videvši sebe u događajima od pre 20 godina.

Najavili ste aktiviranje novih ljudskih potencijala koji mogu da vrate ugled Demokratskoj stranci u Kragujevcu?

- Kada sam rekao novi, nisam mislio da postojeći kadar treba da se skloni, već naprotiv, mislio sam na one ljude koji su spremni da daju i založe sebe i dokažu se nekim svojim vrlinama, pre svega onim moralnim, u smislu poštenja i rada. Asocijacija na ovo je, pre svega bila, na poznati plakat „Pošteno“, na čemu je Zoran (Đinđić) insistirao sve vreme, a na čemu smo i mi insistirali od 2000. dok je DOS vršio vlast u Kragujevcu. Ono što je bilo osnovno, na čemu je on insistirao, jeste pre svega poštenje i stručnost. Sve ostalo je dolazilo samo po sebi. Mislio sam da te ljude koji su već dugo u stranci aktiviram, ali smatram da u svakoj političkoj stranci ima i dovoljno mesta za nove dobre, kvalitetne i poštene ljude. Trudićemo se da to bude imidž Demokratske stranke. U ovom trenutku moramo da se vratimo i da započnemo nešto iz početka, jer smo od 2004. godine skoro sve vreme u opoziciji. Sada se nalazimo u koaliciji, ali u koaliciji u kojoj učestvujemo srazmerno izbornom rezultatu koji je bio jako loš.

Bliži se godinu dana otkako ste na čelu Gradskog odbora. Kako ćete vi povratiti ugled stranke u gradu?

- Ima mnogo načina. Ovo je kratko vreme za nekakvu promenu političkog imidža. To je nemoguće uraditi u periodu od nekih osam - devet meseci koliko smo konstituisani kao Gradski odbor. Naš Gradski odbor je velika organizacija i potrebno je povratiti, pre svega, poverenje kod članova. To je težak, mukotrpan put.

Ali to Demokratskoj stranci nije prvi put?

- Velika je to razlika u poređenju sa onim što se desilo oktobra 2000. godine. Tada su postojali neki viši ciljevi i čitava Srbija se okupila oko jedne ideje, ideje rušenja Miloševića, a odbrana nekakvih lokalnih pozicija i vlasti je bila u drugom planu. Suštinu je Zoran (Đinđić) rekao u izjavi: „U ovom trenutku značajnije je rušenje Miloševića, nego čuvanje lokalnih kioska“.

Sad ste u situaciji, posle toliko godina, u koaliciji sa Veroljubom Stevanovićem sa kojim tada zbog „viših ciljeva“ niste bili?

- Današnja koalicija na lokalnom nivou je napravljena, prvo na republičkom. Veroljub Stevanović i koalicija Zajedno za Kragujevac, koja je u međuvremenu formirana kao politička stranka, bila je na listi G-17 plus, a G-17 plus je bio na listi „Za evropsku Srbiju“ pod imenom Borisa Tadića. Ta koalicija je formirana na republičkom nivou i nakon toga, nakon povereništva DS-a u Kragujevcu, organi stranke doneli su odluku da se potpiše koalicioni sporazum i bude deo lokalne vlasti.

Ako su neke stranke već uslovljene koalicijama iz centrale, koliko je moguće razmišljati o većoj samostalnosti lokalnih odbora?

- Ideja o tome da Demokratska stranka participira u lokalnoj vlasti nastala je u trenutku kada mi nismo imali stranačke organe, koji funkcionišu u Kragujevcu. Inače, to pitanje bi bilo pitanje o kojem bi odlučivao naš gradski odbor. Ono na čemu ćemo insistirati kao stranka i što sam rekao odmah nakon izbora za predsednika Gradskog odbora, jeste da će prvo i osnovno pitanje rada Gradskog odbora biti pitanje Kragujevca i Kragujevčana. Znači, to neće biti bavljenje nekim pitanjima centrale, Beograda ili Republike, jer to nije u našoj nadležnosti. Mi ubuduće moramo da vodimo računa o onome šta se dešava u Kragujevcu i da se posvetimo rešavanju egzistencijalnih problema.

Kakav je Vaš odnos sa centralom?

- To je čuveno pitanje na kome se i gradila slabost i utisak da Gradski odbor nema uticaj. U ovom trenutku mogu da kažem da nikada nismo imali bolju saradnju sa centralom.

Da ste bili predsednik gradskog odbora u vreme donošenje odluke o koaliciji sa Veroljubom Stevanovićem - Zajedno za Šumadiju, Vaša odluka bi bila identična?

- To je isuviše hipotetičko pitanje, na koje iskreno rečeno, nemam konkretan odgovor, jer bi to zavisilo od niza faktora.

Kakva bi vaša odluka bila danas?

- Sada smo već u koaliciji i mi se ponašamo kao iskreni koalicioni partneri. Nismo ušli zbog vršenja vlasti, jer skoro ništa od vlasti nismo ni preuzeli. Mi smo došli na kraju, tako da samo simbolično učestvujemo u lokalnoj vlasti, učešćem dvoje naših funkcionera – članova Gradskog veća i pomoćnice gradonačelnika. To je odraz realnog stanja posle izbora. Dobili smo 14 odsto i ne možemo da očekujemo više.

Da li bi imali veći politički „profit“ da se uopšte niste uključili u vršenje lokalne vlasti?

- Sada to ne bih komentarisao, jer smo u koaliciji Bili smo često na lokalnom nivou u opoziciji i mislim da smo zaslužili da se pokažemo u onome za šta smo dobili poverenje i da u tim resorima pokažemo da znamo da uradimo svoj posao.

Postoji li stranka koju vidite u postizbirnoj ili predizbornoj koaliciji?

- Najlakše je i najodgovornije da obavljate vlast sami, ali ako niste u prilici, onda ćete birati one koji vam najviše odgovaraju, i programski i idejno, prema tome da li imaju dovoljan broj kvalitetnih kadrova, ali sve su to pretpostavke. Videćemo.

Rekli ste da je u kampanji na prethodnim izborima bilo dosta grešaka. Gde ste grešili?

- Deo političke strategije je i da ne kažemo gde smo grešili. Da smo loše radili – radili smo, čim smo dobili toliko malo glasova. Nismo se na pravi način predstavili građanima, biračima. Neprekidno analiziramo greške i otklanjamo ih u hodu..

Šta ćete novo ponuditi Kragujevčanima u odnosu na ovo što sada nudite?

- Mi se spremamo za buduće lokalne izbore kad god da oni budu. Dogovorili smo se da napravimo plan razvoja grada Kragujevca po oblastima onako kako mi to mislimo. Ne želimo da se ograničimo samo na one resurse koje već imamo, niti to treba da budu samo stranački resursi. Razgovaramo sa stručnim ljudima po oblastima, sa nestranačkim ličnostima i udruženjima koji nam u tome već pomažu.

Da li će odbornici Demokratske stranke glasati za izgradnju „Đurđevdanskog krsta“ na sledećoj sednici Skupštine grada?

- To Vam ne mogu danas reći, ali ćemo imati sastanak pre sednice Skupštine, 26. marta, i donećemo odluku.

Bilo je dosta proceduralnih propusta oko celog projekta, a 80 odsto, od skoro 1500 anketiranih građana, na našem portalu, izjasnilo se protiv izgradnje pomenutog krsta?

- Ja lično nisam upoznat sa svim detaljima. Ideja o postavljanju krsta potekla još od pre dve godine. Ona je bila najavljena u javnosti kao ideja koalicije Zajedno za Kragujevac i to jeste njihova ideja. Čitava procedura izdavanja dozvole nije mi poznata, niti sam imao uvid u dokumentaciju, a mislim da niko iz Demokratske stranke nije upoznat sa svim činjenicama, jer to nije resor koji pokrivamo. To su pitanja urbanizma, gde mi ne učestvujemo. Mi ćemo se uvek zalagati, i u ovom slučaju kao i u bilo kom drugom, za poštovanje zakonske procedure. Sigurno je samo jedno, da ćemo imati stav oko krsta i saopštićemo ga na sednici skupštine.

U poslednje vreme sve se više spominje decentralizacija. Koliko je ona po sadašnjem Ustavu izvodljiva i šta će se dobiti decentralizacijom?

Stranka se od svog osnivanja, zalagala da se izvrši decentralizacija. Modaliteta ima jako puno. U ovom trenutku se to pitanje privodi konkretnijim rešenjima. Poslanici će o tome odlučiti. To su ipak pitanja kojima se više bavi centrala, mada nas o tome konsultuju. Odgovarala bi nam što veća autonomija, pre svega, grada Kragujevca, kao centra regije kojoj gravitira dva miliona ljudi.

Gradska vlast sebi pripisuje zasluge za dolazak „Fijata“?

- Nekada sebi pripisujete veće zasluge nego što ih imate. Bilo je najlogičnije rešenje da „Fijat“ dođe u Kragujevac, jer je postojala višegodišnja saradnja koja je u jednom teškom trenutku prekinuta. Jedino u Kragujevcu postoje pogoni, kadrovi, infrastruktura za automobilsku industriju. To nije bilo pitanje o kome je odlučivala gradska vlast. Pitanja investiranja u Kragujevac i Srbiju uopšte, prelomila su se kada je Demokratska stranka sa koalicionim partnerima preuzela vlast u Srbiji. Popravili smo rejting i imidž Srbije u Evropi a odlučujući doprinos imala je Demokratska stranka. Građani neka sami izvuku zaključak.

Kada govorimo o „Fijatu“ ne možemo a da se ne osvrnemo na proteste građana, vlasnika zemljišta u Kormanu i Maršiću. Ponuđeno im je 350 evra po aru zemlje. Visinu naknade je odredila Poreska uprava, a gradski oci ih upućuju na sud ukoliko su nezadovoljni?

- Nekorektno je da u jednom trenutku, kada vam odgovara, kažete da ste zaslužni, a kada se radi o neprijatnim stvarima prebacujete odgovornost na drugu stranu. Poreska uprava je odredila cenu, na osnovu konkretnih parametera.

U Kragujevcu vlada velika nezaposlenost. Očekujete li da samo „Fijat“ rešava problem nezaposlenosti u Kragujevcu?

- Neprekidno razgovaramo sa stručnjacima za koje smatramo da mogu da pomognu u pronalasku rešenja. Osnovno je da smatramo da će odskočna daska biti upravo dolazak „Fijata“.Ali ne samo „Fijat“, jer Kragujevac treba da bude otvoren da privuče sve one koji bi pokrenuli biznis prilagođen uslovima grada. Lepo je imati „Fijat“ u gradu, a ono što sada treba da uradimo je da se stvori klima koja će se ogledati u olakšicama, fondovima za pokretanje biznisa. Tu pre svega mislim na oslobađanja od plaćanja poreza, naknade za uređenje građevinskog zemljišta i firmarine, dakle onih troškova koji su u ingerenciji lokalne samouprave.

Ima li u planovima mesta za kulturu, za bar jedan bioskop?

- To je nešto što nam smeta sve vreme, ali čekamo da se toga seti neko ko vodi kulturu. Za Kragujevac je zaista sramota što nema biskop. Mi smo pokušali da damo predlog da se pokrene akcija za prikupljanje sredstava kako bi se bar jedna od dvorana, Pionir ili Šumadija, preuredile u bioskop. Pošto niko ne reaguje onda ćemo sami početi da radimo, iako učestvujemo u gradskoj vlasti. Prikupljaćemo sredstva i tražićemo podršku građana.Angažovaćemo ljude koji će napraviti predračun. Videćemo koja su to sredstva u pitanju, zatim ćemo se obratiti onima koji mogu da daju novac. Na ulici ćemo prikupljati potpise, da stvorimo bar jedan opšti, građanski, konsenzus . Posebno je pitanje, što neko ko učestvuje u vlasti, kao koalicioni partner, treba van nje da traži pomoć da se tako nešto uradi. Onda je tu očigledno rađeno loše.

Kakav ste stav zauzeli po pitanju racionalizacije i sistematizacije u lokalnoj samoupravi? Novim otpuštanjem rizikujete da navučete gnev građana?

To nije samo pitanje racionalizacije, već je i bolno pitanje egzistencije ljudi koji rade. Na žalost velika zapošljavanja poslednjih godina su bila jedino u državnim institucijama, gde se plate primaju iz budžeta. Ako nekom dajete otkaz, ako ste ozbiljna vlast, onda je logično da nudite neku alternativu, da stvorite program za zapošljavanje na nekoj drugoj strani. Onaj ko se nađe na ulici, postaje socijalni problem, a to nije u našem interesu, a ni u interesu države. Što se konkretno te administracije tiče, kada je 2004. DOS odlazio sa vlasti, na lokalnoj televiziji smo, iz večeri u veče, govorili koliko je ljudi zaposleno. Sada mogu samo da kažem, da je ostao taj broj, niko danas ne bi bio višak.

Da li ste za privatizacije Radio-televizije Kragujevac?

Mi smo od početka za privatizaciju RTK-a. Ne vidim razlog da se mešamo u to.

Ocenite prve korake “Šumadijapress-a”?

Od vas očekujem da svoj posao radite profesionalno, angažovano i objektivno. Krenuli ste jako dobro, hrabro, pišete o aktuelnim stvarima. Prihvatili ste se komentarisanja i rešavanja nekih važnih problema. Ako mnogo čačkate političare, nećete biti popularni, ali vas to ne treba da brine, ako zadržite takav pristup!

Redakcija “Šumadijapress“

 * Napomena Redakcije: Intervju sa G-dinom Goranom Ivanovićem, predsednikom GO DS-a urađen je pre saznanja da je porodica Đoković odustala od projekta Teniske akademije u Kragujevcu.

vrati se pošalji komentar

vrh strane