Intervju

Poslodavci lukaviji od inspektora rada

Prvoslav Milenković (Foto: T. Luković)

Rad u sivoj zoni, neuplaćene zarade, godišnji odmor u od svega 15 kalendarskih dana – samo su neki od problema sa kojima se radnici svakodnevno susreću. U razgovoru sa Prvoslavom Milenkovićem, načelnikom Odeljenja inspekcije rada u Kragujevcu, želeli smo da saznamo šta bi radnici mogli da preduzmu kako bi se izborili za svoja prava.

Do nedavno je u inspektoratu rada Šumadijskog okruga radilo 13 inspektora, ali ih sada, usled racionalizacije u javnim službama, ima 11. Njihov zadatak je da u javnim i privatnim preduzećima otkriju i otklone slučajave narušavanja prava radnika.

Da li na teren izlazite samo na osnovu prijave ili i samoinicijativno?

- Na teren izlazimo po službenoj dužnosti, ali i po pozivu. Mnogi radnici oklevaju da nas pozovu, misleći da će se na osnovu prijave znati ko je poslodavca prijavio. Dobijamo sedam, osam prijava dnevno. Motivišemo ih da prijave nepravilnosti na radu, ali, nažalost, te slučajeve ne prijavljuju oni čija su prava povređena, već prijatelji, komšije, rođaci. Sami se javljaju jedino po prestanku rada. Ljudi se plaše za svoj posao, prinuđeni su da rade, poslodavac im je i nož i pogača.

Koje nepravilnosti najčešće srećete na terenu?

- Među najčešćim nepravilnostima su rad na crno, problemi sa neuplaćenim zaradama ili plate ispod iznosa minimalne zarade, pitanja tehnološkog viška i prestanka radnog odnosa, nepoštovanje radnog vremena, odnosno prekovremeni rad. Probni rad je takođe problem u privatnom sektoru. To poslodavci često zloupotrebljavaju i radnike ne prijavljuju pod izgovorom da su na probnom radu. On može da traje do šest meseci, ali radnik tokom probnog rada ima sva prava iz radnog odnosa. U praksi to nije slučaj. Poslodavci ne uplaćuju nikakve doprinose i to lice radi u sivoj zoni. Nažalost, radna snaga je neuka, ćuti i trpi, nadajući se zaposlenju po isteku tog probnog rada. Generalno, kršenja prava radnika se teško dokazuju. Prilikom proglašenja tehnološkog viška, sporne su izjave o odricanju od otpremnina, a to nisu mali iznosi na koje radnici imaju pravo, po nekoliko stotina hiljada dinara. Pored toga, beležimo nepravilnosti kod isplate svih potraživanja prilikom otkaza, zatim blanko otkazi i brojne druge povrede prava radnika.

U kojim delatnostima se u najvećoj meri krše prava radnika?

- Najviše prijava imamo u ugostiteljstvu, trgovini, zanatskim radnjama i uslužnim delatnostima – perionice, frizerski saloni, saloni za masažu. Najčešće su u pitanju žene starosti od 20 do 25 ili 30 godina. Potresno je kada uđemo u neki kafić i vidimo da devojka brzo skida kecelju i seda za sto da, kao gošća, naruči piće. Mi im kažemo: Sada je prilika da vas zaštitimo, ali one negiraju da su radno angažovane i mi tu ne možemo ništa. Strahuju za svoj posao, jer znaju da je ono što sledi otkaz, iako pravno-formalno posao nisu ni imale. Radnici pristaju da rade za malo veću platu, a da ne budu prijavljeni. Neki čak svesno neće radni odnos, na primer studenti na raspustu ili oni koji primaju porodičnu penziju i slično.

Koliko radnika u Šumadijskom okrugu radi u sivoj zoni?

- To niko ne može da zna. Taj broj se samo procenjuje i on se iz dana u dan menja. Šumadijski okrug je prosečan u Srbiji, što znači da ako se procenjuje da je broj radnika na crno između 500 i 800.000, da ih u Šumadijskom okrugu ima od 25 do 40.000.

Šta inspektor rada može da uradi kada na terenu uoči nepravilnost i kršenje zakona?

- Inspektor rada vodi upravni postupak, donosi rešenje, na osnovu kojeg poslodavac treba da plati kaznu u roku od 15 dana, i piše prijavu za sudiju za prekršaje – to je sve što inspektor može da uradi. Obaveza inspektora je takođe da o uočenom slučaju rada na crno izvesti Nacionalnu službu za zapošljavanje, koja to lice skida sa evidencije. Međutim, to niko od inspektora u Srbiji ne čini, prećutno, da se ne otežava položaj ljudi. Ako ostanu bez tog posla, ostaće i bez prinadležnosti sa Nacionalne službe za zapošljavanje. To bi bila dvostruka kazna.

Kolike su priprećene kazne za rad u sivoj zoni i da li su one efikasne?

- Kazne za osnivača su od 400 do 600.000 dinara, a za pravna lica i do milion dinara. Međutim, mislim da je nedostatak tih mera to što i za veće i za manje prekršaje, na primer za totalni rad na crno bez ikakvih prava i godišnji odmor u trajanju od manje od 20 radnih dana, predviđene su sankcije iste težine. Sve kazne su uravnotežene, iste, nema gradiranja, a odgovornost nije ista.

U kakvim situacijama je inspekcija rada potpuno nemoćna?

- Mi smo nemoćni u slučaju bespravnog rada, što znači u slučaju neregistrovanih radnji. Na meti inspekcija su samo registrovane radnje, što je paradoks. Neko radi na crno u neregistrovanoj radnji i ne možete mu ništa. Tako je i kod mojih kolega iz tržišne, saobraćajne, građevinske inspekcije. Možemo da sprovodimo inspekciju samo kod registrovanih firmi. Pored toga, ne možemo da utičemo na isplatu naknada ženama na porodiljskom odsustvu, ako su računi firmi blokirani. Država sada redovno uplaćuje po 15.000 dinara mesečno, ali kad se taj novac uplati, on se automatski usmerava prema drugim poveriocima i te žene ne dobiju ništa. Ja bih predložio da se otvori nekakav podračun za specijalnu namenu, kako bi porodilje mogle da dobiju taj novac.

Šta vidite kao rešenje za poboljšanje prava radnika i suzbijanje rada u sivoj zoni?

- Registrovanje ugovora u opštini sprečilo bi poslodavce da naknadno potpisuju ugovore i prolaze nekažnjeno. Pre 15 ili 20 godina, svaki ugovor o radu morao je da bude evidentiran, registrovan u opštini. Sadašnje zakonsko rešenje, koje ne predviđa registrovanje ugovora, poslodavcima omogućava da, nakon sastavljanja naše prijave, sa radnicima potpišu ugovor sa datumom od pre nekoliko dana. Zakon im ostavlja mogućnost da radnika prijave na PIO za osam dana od potpisivanja ugovora i kada naša prijava dospe na sud, sudija za prekršaje nema elemenata za prekršaj. Sve je „čisto“ i sudija obara našu prijavu, jer poslodavac prilaže Ugovor o radu koji je nekoliko dana stariji od prekršajne prijave. I to poslodavci veoma mnogo koriste kako bi izbegli kaznu. Ispada da samo budale plaćaju kazne, jer svako može da primeni ovaj „trik“. Vezane su nam ruke. To je propust u Zakonu. Izmena Zakona, koja bi podrazumevala registrovanje ugovora, sprečila bi poslodavce da retroaktivno sastavljaju ugovore.

Šta biste savetovali građanima da urade u slučaju povrede radnih prava?

- Savetovao bih da povredu bilo kog prava inspekciji prijave dok su radno angažovani, a ne pošto dobiju otkaz. To mogu da učine pisanim zahtevom ili usmeno, telefonom. U slučaju da je ugrožena njihova bezbednost i zdravlje na radu, na raspolaganju je telefon 336–245, a u slučaju nepravilnosti vezanih za radni odnos, za građane su otvoreni telefoni 336–220 i 331–663. Inspektori ne otkrivaju na koji način i od koga su obavešteni o kršenju prava radnika, tako da poslodavac neće moći da zna da li je neko podneo prijavu ili je inspektor došao po službenoj dužnosti. Mi nadziremo sve u vezi sa radnim odnosom i sva prava iz radnog odnosa na određeno ili na neodređeno vreme, od njegovog zasnivanja, preko naknada, zarada, odmora, štrajkova, osiguranja, prekovremenog rada, pa do radnog angažovanja van ugovora o delu, tehnološkog viška, prestanka radnog odnosa i otkaza.

vrati se pošalji komentar

vrh strane