Intervju

Badminton: Danska škola u Kragujevcu

Foto: S. Radovanović

Andreas Johansen, dvadesetpetogodišnji trener badmintona iz Kopenhagena, gotovo godinu dana živi i radi u Kragujevcu, kao trener Badminton kluba Rejvens KG. Došao je, kaže, kako bi probao nešto drugačije, pobegao malo od danskog načina života i video kako se badminton igra i trenira u zemljama u kojima nije među vrhunskim sportovima. Danas, kada ga samo dve, tri nedelje dele od povratka u Dansku, u kojoj ovaj sport ima tradiciju dugu 112 godina, za „Šumadijapress“ govori o badmintonu, iskustvu koje je stekao u Kragujevcu i priznaje, sa suzama u očima, da će ga mnogo lepih uspomena vezivati za ovaj grad, kao i da će mu igrači, sa kojima je provodio 15 sati nedeljno, jako nedostajati.

Kako se dogodilo da dođeš baš u Kragujevac?

- Bila je to, zapravo, slučajnost. Radio sam za Badminton federaciju u Danskoj i želeo sam da se odmorim malo, ali da se i dalje bavim sportom. Našao sam mejl sekretara kluba u Kragujevcu i pitao da li im je potreban trener u međunarodnom kampu. Kada je kamp završen, pitali su me da li želim da ostanem u Kragujevcu i ja sam, evo, već skoro godinu dana ovde.

Čime si se bavio do sada i da li je badminton tvoja jedina preokupacija?

- Badminton je jedino čime se bavim u životu i od toga živim. Srećan sam što mogu da živim od hobija. Završio sam Fakultet fizičke kulture na Univerzitetu u Kopenhagenu i poslednjih pet godina živim od badmintona, a za to što sam uopšte počeo da ga igram kriva je moja mama. Želeo sam da treniram tenis, ali je ona rekla da je reket mnogo težak i tako sam se opredelio za badminton.

 Kako bi opisao svoju karijeru?

- Počeo sam da treniram u 10 godina i šest godina sam igrao badminton. Nije to baš bila državna liga, ali je bilo ok. Napravio sam dvogodišnju pauzu zbog srednje škole, nakon čega sam dobio ponudu da budem trener u jednom malom klubu u Danskoj, koju sam i prihvatio. Već šest godina radim kao trener badmintona i to mi se više sviđa od igranja. Kao igrač nisam čak bio ni blizu reprezentacije, jer Danska ima oko 250.000 igrača, a u reprezentaciji je samo šest najboljih. Ja sam bio možda u prvih 200.

Da li je, prema tvom mišljenju, badminton dovoljno cenjen sport i gde su Srbija i Kragujevac u toj priči?

- Mislim da je badminton prilično potcenjen sport u svetu, dok je, na primer, jedan od najcenjenijih sportova u Aziji. S druge strane, to je veoma težak sport sa mnogo različitih tehnika, fizički i mentalno veoma naporan sport. U Danskoj se igra ubedljivo najbolji badminton u Evropi i nalazimo se među prvih pet zemalja u svetu, dok je Srbija još  daleko od toga, ali postoji inicijativa i vidim da stvari idu nabolje. Mlada ekipa, ispod 12 godina, odlično igra, ako uzmemo u obzir uložen novac i vreme. Kragujevačka ekipa ima potencijala, imamo igrače koji su potpuno posvećeni badmintonu, ali mi se čini da u Srbiji, generalno, ljudi ovaj sport doživljavaju više kao rekreaciju.   

Posle godinu dana rada u klubu Rejvens KG, šta bi mogao da izdvojiš kao svoj najveći uspeh?

- Svojim najvećim uspehom tokom boravka u Kragujevcu smatram to što sam uspeo da primenim dansku praksu treniranja. Ovde su treninzi jako teški, stavlja se akcenat na kondiciju, dok sam se ja fokusirao na dobru atmosferu i na to da igrači dolaze na trening jer žele da budu tu. Pokušao sam da napravim dobro okruženje i kako bi svi dali svoj maksimum i, naravno, sve vreme smo radili na usavršavanju različitih tehnika. Tokom mog boravka ovde povećao se broj igrača u klubu, i to smatram jednim od mojih većih uspeha.

Da li je istina da si uzeo kredit u Danskoj da bi došao u Kragujevac?

- Da, to je istina! Zapravo, Uprava kluba mi je ponudila novac da dođem, ali budžet kluba je tako mali da igrači ne bi mogli da idu na turnire da sam ja prihvatio platu. Uzeo sam kredit od 1.500 evra kako bih mogao da provedem ovde godinu dana i trebaće mi godinu i po dana da ga vratim, ali mislim da sam dobro potrošio taj novac, jer se kod igrača vidi napredak, a i ja sam stekao jedno veliko iskustvo.

Šta misliš o Kragujevcu i o ljudima koji ovde žive?

- Sviđa mi se Kragujevac. Osetno je manji od Kopenhagena, ali se ovde osećam odlično. Ljudi su gostoprimljivi, druželjubivi i mnogo se smeju, što mi se jako dopada, a stekao sam i neke prijatelje. Sviđa mi se i to što mnogo izlazite, jer se u Danskoj uglavnom srećemo po kućama. S druge strane, voleo bih da imate više mesta gde se sluša strana, umesto srpske narodne muzike.

Koje su najveće razlike između Danaca i Srba?

- Postoje velike razlike u mentalitetu Danaca i Srba. Ljudi koje sam ovde sreo, pa i moji učenici, imaju taj osećaj da ne mogu ništa da promene i brzo odustaju. Rečenica koji sam najčešće slušao je  - ne mogu. Moraju da pokušaju da se više trude, bar da pokušaju. Mi u Danskoj, kada nam neko da neki zadatak, kažemo - videćemo, jer ništa ne možemo da izgubimo i, naravno, damo sve od sebe da to i postignemo. Ne možete daleko dogurati, naročito u sportu, sa stavom  - kada je teško, odustajem.

vrati se pošalji komentar

vrh strane