Intervju

Luksuz na Marijanin način

Foto: T. Luković

Marijana Radović, tridesetogodišnja Kragujevčanka, već šest godina se bavi dizajniranjem enterijera jahti. Kao diplomirani arhitekta unutrašnje arhitekture na FPU, otišla je u Milano gde je na Politehniku upisala master studije za dizajn jahti. Danas živi i radi u Milanu i Beogradu, a trenutno poslovno boravi u hrvatskom gradu Novi Vinodolski, gde na brodogradilištu „Kraljevica“ nadgleda izvođenje radova na jahti ‘joyMe, za koju je uradila enterijer i stajlng eksterijera.

- Master studije u oblasti dizajna jahti su podrazumevale stažiranje i moj prvi ugovor vezan za enterijer jahti bio je sa prestižnom kompanijom Lazzarini Pickering iz Rima u kojoj sam najpre stažirala, a zatim radila i bila mentor novim snagama - objašnjava Marijana za „Šumadijapress“ početak svoje karijere.

Budući da je iza tebe već šest godina rada, šta ti je do sada bio najveći izazov?

- Svaki novi projekat je izazov po sebi. Međutim, radim tako da svojim rešenjima neosporno postavljam izazove izvođačima radova, što se u realizaciji jahte ‘joyMe pokazalo najpre zato što je hrvatsko brodogradilište do sada pravilo putničke brodove, a sada se prvi put sureće sa izazovom izvođenja enterijera na luksuzan način.

Do sada si radila u Rimu, Ženevi, Atini. Na kakve si sve klijente nailazila i da li bi mogla da nam otkriješ neko poznato ime za koje si radila?

- Moji klijenti su iz čitavog sveta i prilično osobeni da ih ne mogu klasifikovati, što je dobro jer se odražava na raznolikost enterijera koje sam za njih uradila. Najviše mi prija da radim sa klijentima koji znaju šta hoće ili meni potpuno prepuste čitav posao, bez uplitanja u ono što radim. Poštujem privatnost svojih klijenata i ne bih otkrivala njihova imena, a javnosti su već poznate neke ličnosti.

Iako se baviš dizajnom jahti, upisala si doktorske studije u oblasti enterijera aviona.

- Doktorat koji spremam je iz oblasti enterijera privatnih aviona. To je oblast u kojoj ima mnogo prostora za istraživanja kako bi se postigle neke izmene u korist komfora. Avioni su veliki izazov za mene i prevazilaze dosadašnje iskustvo u radu jahti i hotela koje takođe volim da radim, jer u hotelu gotovo da živim. Ljudi obično misle da se u hotelu ne koristi ormar, a ja kada znam da ću dva dana provesti u istoj sobi, istog trenutka raspakujem torbu i složim stvari kao da sam kod kuće. Slično hotelu u kome provodim dosta svoga vremena, redovan sam putnik aviona pa otuda primećujem sve nedostatke avionskih enterijera, zbog čega sam se opredelila za usavršavanje u toj oblasti.

Čemu pridaješ poseban značaj u svojim projektima i koje materijale koristiš?

- Luda sam za materijalima i više pratim nove materijale nego trendove. Volim prazan prostor, to jest da radim od nule, jer tako lako mogu da osetim koji je material potreban za jedan harmoničan enterijer. Dosta koristim biljke i pleksiglas, koje uklapam čak i u enterijere aviona i brodova.

Da li bi mogla da izdvojiš nekog kolegu iz Srbije čiji rad ceniš?

- Zdrava konkurencija i inventivna sredina je svakome podsticaj da napreduje. U Srbiji ima puno mojih kolega, a ja rado sarađujem sa grafičkim i industrijskim dizajnerima, koji se ističu svojim kvalitetnim radom.

Koliko je teško biti žensko u tom svetu?

- Nije lako biti žena jer u ovom poslu, pre svega, vladaju muškarci. Kada vide lepu, mladu i uspešnu ženu, mnogi su sumnjičavi i pitaju se kako je dobila posao, pa žena uvek mora više da se dokazuje nego muškarac.

Da li bi se ikada vratila u Srbiju?

- To zavisi od Srbije, više nego od mene. Trudim se da sve više vremena provodim u Srbiji i iskoristila bih ovu priliku da najavim jedan moj projekat koji će biti vezan za Beograd. Za sada ću samo reći da se radi o jednom zanimljivom konceptu šouruma ili studija u kome će kreativni ljudi na licu mesta stvarati, izlagati i prodavati svoja dela.

vrati se pošalji komentar

vrh strane