Nauka

Naučnici predlažu 'trajni' kalendar

Naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins u Marilendu zagovaraju upotrebu novog kalendara po kojem bi svaka godina bila identična prethodnoj. Novi kalendar bi značio da možemo zaboraviti na prestupnu godinu i mesec sa 28 dana, ali bi, naprimjer, naš rođendan uvek bio na isti dan u sedmici.

Naučnici predlažu reformu kalendara kojeg se pridržavamo poslednjih 430 godina otkako je papa Gregorije 13. ustanovio gregorijanski kalendar. Novi kalendar predviđa da je svaka godina ista prethodnoj i da Božić, naprimer, uvek bude nedeljom.

- Kalendar koji ja predlažem nije ni blizu tačan kao gregorijanski, ali je mnogo pogodniji - rekao je astrofizičar Ričard Henri sa Džon Hopkins Univerziteta, prenosi livescience.com.

Problem sa dizajniranjem novog kalendara jeste to što je godina duga 365.2422 dana i ostavlja ekstra isečak koji se ne uklapa u dan u trajanju od 24 sata. Nakon nekog vremena, u kalendaru bi bili značajni pomaci, pa bismo Božić slavili nekad u proleće.

Gregorijanski kalendar se nosi sa ovim problemom tako što dodaje dan u februaru, svake četiri godine "ispravlja" isečke i dovodi ih u red.

- Stvarno je neverovatno da su u Srednjem veku izradili kalendar koji je toliko tačan - rekao je Henri, međutim, ono što on smatra da nije pogodno je to što je svake godine isti datum na drugačiji dan u sedmici.

Novi kalendar, Hanke-Henri trajni kalendar, nazvan je po profesoru Henriju i ekonomisti Stivu Hankeu koji se takođe zalaže za trajni kalendar.

Novi trajni kalendar ima red od dva meseca po 30 dana, zatim jedan od 31 dan. Svake šeste godine bila bi prestupna sedmica krajem decembra koja bi nadomestila isečke u danima.

Glavni razlog zašto Henri i Hanke predlažu novi kalendar jeste zbog energije koja se utroši na kreiranje kalendara svake godine, kao i zbog toga što je potrebno stalno prilagođavanje novom kalendaru.

vrati se pošalji komentar

vrh strane