Specijal

Manipulacija arhitekture

Foto: S. Radovanović

 S obzirom da su izgradnju zatvorenog bazena Kragujevčani čekali decenijama, njegovo otvaranje svakako je jedan od najbitnijih događaja ove godine. Izgradnja bazena realizovana je zahvaljujući Zakonu o podsticanju građevinske industrije, koji je kontroverzan još od usvajanja. Šumadijapress je istraživao da li je došlo do zloupotrebe velikih diskrecionih ovlašćenja koje je zakon omogućio, odnosno koliko su bili transparentni postupci i procedure prilikom njegove izgradnje.

Stručnjaci sa kojima je razgovarao Šumadijapress smatraju da aktuelna gradska vlast vrši preveliki i nedozvoljen uticaj na Direkciju za urbanizam, zahtevajući da se u planove unesu rešenja koja
odgovaraju pojedinim investitorima, iako je to ponekad u suprotnosti sa važećim zakonima.

Direktorka Direkcije Mirjana Ćirić, međutim, kaže da preduzeće ne trpi pritiske.

- Ne mogu ja to da nazovem pritiscima. Svima nama je cilj da dođemo do nekog dobrog rezultata i do rešavanja problema. Često, ne samo u Kragujevcu, često i u ministarstvu postoji potreba da se preskoči, da se radi u letu nešto. Radimo paralelno. Ne sačeka se uvek da se dobije lokacijska dozvola da bi se radilo idejno rešenje ili da bi se radio Glavni projekat. Znači, radimo paralelno, pa onda ulazne podatke iz tog projekta stavljamo u lokacijsku, i tako, to mora ponekad da se radi paralelno, jer je procedura jako duga i kad bismo čekali sve redom, ne bismo mogli ništa da izgradimo -  objašnjava Ćirić.

Kragujevački arhitekta Aleksandar Nenković koji je deset godina bio član Komisije za planove grada, isključen je iz rada Komisije onog trenutka kada je odbio da se oglušuje o propise i zakone koji uređuju ovu oblast. Komisija je stručno telo koje odobrava urbanističke planove i projekte u gradu i bar po definiciji je nezavisna od uticaja vlasti.

- Komisija bezpogovorno ispunjava naloge gradskih čelnika. Rad Komisije je farsa, jer tamo niko više ne brine o interesima grada.  Kada sam počeo da stavljam primedbe na njihove odluke sklonjen sam zajedno sa još nekim kolegama. Ne znam da li je predsednik Komisije Dušan Soković odgovoran za moju smenu ili Neđa Vasiljević, ali to ne menja stvari – kaže Nenković.

Posle smene Nenkovića, jedan od novih članova Komisije postaje Zvonko Mihić, arhitekta Direkcije za urbanizam i kum člana Gradskog veća Nebojše Vasiljevića.

- Simptomatično je - objašnjava naš sagovornik - da član Gradskog veća Neđa Vasiljević s vremena na vreme prisustvuje sastancima Komisije. Sedi sa strane i ne progovara, iako njemu tamo nije mesto. Ovo se dešava uglavnom kada Komisija izglasava najspornije odluke.

Kragujevački stručnjaci najbolji

Na primeru izgradnje zatvorenog bazena jasno se uočavaju odnosi između gradske vlasti, Direkcije i
„povlašćenih“ privatnih firmi.

Jedan od ozbiljnijih predloga za izradu zatvorenog bazena došao je pre par godina od jedne italijanske firme, koja je gradu ponudila bazen po sistemu „ključ u ruke“. Ta firma predložila je uz izvođenje radova i arhitektonski projekat kao deo paketa.

Predlog je odbijen pošto je arhitekta Direkcije za urbanizam Zvonko Mihić predočio gradskim funkcionerima da je projekat  italijanske firme „neracionalan i neproporcionalan“.

Drugi odbijeni projekat uradio je profesor Arhitektonskog fakulteta Petar Arsić, za šta mu je grad platio 30.000 evra kao nagradu za pobedu na gradskom konkursu. Ovaj projekat nije realizovan sa obrazloženjem da bi izgradnja bila preskupa.

Profesor Arsić objašnjava da je konkursom bio propisan samo projektni zadatak, bez finansijskih uslova u pogledu izgradnje.  Inače, Arsić je kreator hale „Milenijum“ u Vršcu i jedan je od najpriznatijih srpskih stručnjaka za izgradnju sportskih objekata.   

- Iz Kragujevca me posle konkursa niko nije kontaktirao, mada sam svoje usluge nudio bez nadoknade. Lično mi je žao zbog toga, jer smatram da sam mogao da pomognem – rekao je Arsić za Šumadijapress .

Stručnjak Direkcije Zvonko Mihić ovako objašnjava projekat profesora Arsića.

- Projekat je radio neki profesor iz Beograda, više mu ne znam ni ime, za mastodonski objekat koji je u tom trenutku vredeo 10 miliona evra.

Pošto su propali planovi sa inostranom firmom i profesorom Arsićem, gradska uprava je odlučila da izradu ovog velikog posla dodeli Direkciji za urbanizam koja do tada, prema rečima direktorke, nije radila projekte za visokogradnju, ali je jedina registrovana firma u širem okruženju koja može samostalno da ih izvede.

Međutim, Direkcija angažuje podugovarače, pod izgovorom da je rok za izradu projekta kratak i da nema raspoloživog kadra.

Iako u Direkciji tvrde da Mihić nije imao nikakvog udela prikom izbora podugovarača, on je, prema sopstvenom priznanju, pozvao 18 firmi, od kojih je Komisija Direkcije izabrala šest. Među njima je i Projektni biro „Atrijum“, u vlasništvu dugogodišnjih Mihićevih saradnika i prijatelja.

- Ja nisam birao firme, ja sam samo birao kome će se poslati zahtev za ponudu...Znate šta, nakon ovoliko godina rada, ja znam sve firme u gradu i ja sam možda jedan od retkih koji je u savršenim odnosima sa svim projektantima u gradu. Ja sam prijatelj sa svima, ali sam sa tom porodicom možda malo bliži, ne samo što sam bliži, nego što znam da će taj posao tamo da bude dobro odrađen, što je meni bio prvenstveni cilj. Ali, nije to bilo presuđujuće. Presuđujuća je bila cena koja je ponuđena, molim vas – izjavio je Mihić za Šumadijapress.

 „Atrijuma“ ima više...

Posle napisa Šumadijapress-a da je Direkcija ugovorila posao sa firmom koja je izbrisana iz APR-a, našoj redakciji javio se sin vlasnice sporne firme. On je potvrdio informaciju da je „Atrijum d.o.o.“ ugašen mesec dana pre potpisivanja ugovora sa Direkcijom, ali je objasnio da ugovor nije potpisala ova firma već preduzetnička radnja Biro za projektovanje „Atrijum“. Vlasnica obe firme je Ljiljana Jovanović.

Iako bi u svakom ugovoru trebalo da postoji samo jedan, tačan, pun ili skraćeni naziv firme koja je ugovorna strana, u ugovoru sa Direkcijom ih ima dva - Projektni biro „Atrijum“, kako piše u zaglavlju ugovora, odnosno Biro za projektovanje „Atrijum“, kako stoji u potpisu ugovornih strana. Unošenjem oba podatka, Šumadijapress u registrima APR-a nije dobio nijedan potvrdan rezultat. Indicija da se ugovor sklapa sa projektnim preduzećem, vodi ka likvidiranoj firmi „Atrijum d.o.o.“.

Kada je Šumadijapress pitao Ljiljanu Jovanović kako je moguće da potpisuje poslovni ugovor u trenutku kada je njena firma ugašena, ona je kratko odgovorila : „Ne mogu da se setim, mislim da je tada neko drugi bio direktor”. Na konstataciju da na ugovoru stoji njen potpis, Ljiljana Jovanović je prekinula razgovor, pri čemu nijednog trenutka nije pomenula postojanje više firmi.

Naime, samo nekoliko nedelja pre izbora podugovarača koji će sarađivati sa Direkcijom Ljiljana Jovanović, vlasnica firme „Atrijum d.o.o.“ osnovala je, kao preduzetnik, Biro za projektovanje „Atrijum“. Ona je u ime biroa potpisala ugovor, dok je drugu firmu u međuvremenu zatvorila.

Biro koji je praktično tek osnovan sklapa posao vredan deset hiljada evra sa gradskim preduzećem, a samo dva meseca nakon toga briše se iz privrednog registra. Ljiljana Jovanović desetak dana posle drugog gašenja biroa ponovo osniva preduzetničku radnju pod istim nazivom.

Indikativno je, međutim, da se odgovorni projektanti „Atrijuma“ na projektu nigde ne pojavljuju. Na glavnom projektu za zatvoreni bazen, u delu koji se odnosi na arhitekturu, kao projektanti se potpisuju Zvonko Mihić i Ivan Stanković, stručnjaci Direkcije za urbanizam.

Suprug Ljiljane Jovanović i njen saradnik u „Atrijumu“ indirektno je potvrdio da njegova firma nije učestvovala u izradi projekta. Na naše pitanje da nam objasni detalje poslovnog dogovora sa Direkcijom, on je izjavio : „ Da li ste na generalnom planu negde videli potpis 'Atrijuma'?“

U drugim delovima projekta, koji se odnose na vodovodne i elektroinstalacije, stoje imena predstavnika firmi koje je Direkcija angažovala za ove poslove.

Bez obzira što Direkcija za urbanizam tvrdi da je odabiru podizvođača prethodio zakonito sproveden postupak javne nabavke male vrednosti, što niko nije ni doveo u pitanje, ostaje nedoumica da li su 18 pozvanih biroa jedini koji su mogli da odgovore zadatku u kratkom roku i po prihvatljivoj ceni?

Praksa da pojedinci, makar bili i vrsni stručnjaci, određuju ko ispunjava kriterijume u demokratskom svetu se kvalifikuje kao voluntarizam i nedozvoljeno ponašanje.

- U Kragujevcu postoje privatne firme u kojima zaposleni iz Direkcije ostvaruju ekstra dobit zahvaljujući svojim vezama i kontaktima. Ko god je mogao otvorio je paralelnu firmu ili satelit biro. Izmišljaju se namešteni tenderi i niko drugi u gradu ne može da dobije posao. Kragujevačkim stručnjacima i arhitektama koji su van tog interesnog kruga ostaju samo otpaci. Takav sistem korupcije funkcioniše godinama unazad – kaže kragujevački arhitekta Aleksandar Nenković.

Pitanja bez odgovora

Ko su odgovorni projektanti za arhitektonsko rešenje, pitanje je bez odgovora, iako nedostatak tog podatka predstavlja grubo kršenje zakona.

S druge strane, ako su stručnjaci Direkcije za urbanizam Zvonko Mihić i Ivan Stanković, čiji potpisi stoje na pečatu arhitektonskog projekta, radili za „Atrijum“ odnosno “Arhikon“, to može biti sporno. U tom slučaju, Mihić bi bio u sukobu interesa jer je potvrdio za Šumadijapress da je u ime Direkcije vršio tehničku kontrolu projekta.

No, kako obojica tvrde da nisu radili na izradi projekta, bar smo sigurni da nisu u radno vreme zarađivali dodatne honorare i da JP Direkcija za urbanizam nije oštećena.

Činjenica da je Direkcija za urbanizam jedina registrovana i nesumnjivo sposobna da samostalno projektuje objekte visokogradnje, pri čemu ona za projekat zatvorenog bazena angažuje šest projektantskih biroa, ozbiljno devalvira samostalnost i nesumnjive reference ovog preduzeća.

Ipak, više razloga za zabrinutost leži u odnosu Grada prema ovom specijalizovanom preduzeću. Uticaj gradske vlasti na javna preduzeća oduvek postoji, i ne mora nužno biti nezakonit. Javna preduzeća se i osnivaju da bi za potrebe Grada obavljala neki posao od javnog interesa. Ipak, prevelika „briga“ za Direkciju nije baš slučajnost.

Prodaja gradskog građevinskog zemljišta raznoraznim investitorima, najveća je i najprofitabilnija aktivnost lokalnih samouprava širom Srbije. Kako se ti poslovi ne mogu obaviti bez planova Direkcije, jasno je zašto Grad širi uticaj na ovo preduzeće, kao što je jasno da u nadležnoj gradskoj upravi za urbanizam sede provereni kadrovi.

Na kraju, treba reći da član Gradskog veća Nebojša Vasiljević, i pored višenedeljnih pokušaja Šumadijapress-a, nije želeo da odvoji vreme za razgovor i pitanja kojima se bavio ovaj serijal i koja jesu od interesa za javnost.

Ostali tekstovi serijala:

Zatvoreni bazen – otvoreni problemi

Sve u korist opšteg cilja

Arhitektura manipulacije

Kraj serijala.

vrati se pošalji komentar

vrh strane