Kragujevac

Psi laju, a karavani prolaze

Foto: T. Luković

Pre nekoliko godina, kada se vodila polemika o tome što Beograd ne dozvoljava Đokovićima da grade tenisku akademiju na lokaciji koju su za to tražili, Kragujevac je brže bolje, da se Beograd ne predomisli, uskočio i sam ponudio ono što od njega niko nije tražio.

Tako se Grad, u ime i na račun svih nas, domaćinski „isprsio“ dobrim parčetom Velikog parka, a ukupna površina na kojoj će se graditi je 4,5 hektara, prava sitnica za „domaćinski“ grad kao što je Kragujevac.

Dok je taj potez skoro cela Srbija pozdravila, a Beograd mogao samo kiselo da nas gleda, dobijena je gem, set i meč lopta. Nama se u tom trenutku činilo da smo pobednici, ali danas se stiče utisak da je tu ipak neko drugi bio na dobitku.

Malo ko je tada video nešto sporno u ishitrenoj odluci gradske vlasti da Đokovićima ponudi baš zelenu površinu kao građevinsko zemljište. Ako je neko i bio zabezeknut lokacijom, on je, usled opšte pomame za Novakom, koja je bila u to vreme na samom vrhuncu, ćutao.

Svi su bili oduševljeni što će Nole doći u Kragujevac i izgraditi nam akademiju. Nisu retki ni oni koji su se zanosili idejom da će to biti mesto gde će njihova deca moći da naprave svoje prve korake u nekoj budućoj uspešnoj teniskoj karijeri. Vodili su se logikom, kad može Nole da ubira milionče po turniru, može i moje dete.

Prvobitna ideja je bila da se formira zajednička firma u koju bi Grad uložio građevinsko zemljište, ali se potom odustalo od toga, pa su Đokovići pre dve godine zakupili zemljište na 99 godina i to za tričavih 36.000 evra. Ni tada nije bilo većeg odjeka u javnosti.

Danas, kada izgradnja treba da počne, a oduševljenje Noletom se svelo na neke razumne okvire, uglavnom zbog ispada njegovog oca, građani Kragujevca setili su se da su Đokovićima budzašto dali dobar deo i Velikog parka.

Takvo raspoloženje u narodu,  trenutno najviše koriste neke od opozicionih partija i tako stiču jeftine političke poene. Kao da je bilo kome od njih baš mnogo stalo do Velikog parka, ali 'ajde, „Kad je bal, nek je maskenbal!“
 
Nezavisno od toga, osnovana je i grupa na društvenoj mreži „Fejsbuk“, pod nazivom „Ne damo park“, koja je, za kratko vreme, uspela da okupi preko 4.000 članova. Ljudi, okupljeni oko ove ove neformalne grupe građana, zalažu se za očuvanje Velikog parka. Kako sami ističu, ne protive se gradnji sportsko-rekreativnog centra porodice Đoković, ali lokaciju smatraju spornom.

U pomenutoj grupi, juče se pojavila informacija da bi trebalo da počne seča stabala, pa je sinoć došlo do okupljanja građana, koji su jednočasovnim mirnim protestom i potpisivanjem peticije, izrazili nezadovoljstvo povodom najavljene seče. Niko se nije pojavio da se u ograđenom prostoru „obračuna“ s drvećem, a novo okupljanje je zakazano za danas u 13 časova.

Međutim, problem je u tome što je u protestu učestvovalo svega stotinak ljudi. To nedvosmisleno govori u prilog činjenici da se lako deklarišemo i dajemo duhovnu podršku, dok god se od nas ne traži nikakva žrtva. Kad treba nešto konkretno da uradimo, i tako damo svoj doprinos ideji za koju se zalažemo, uglavnom zakažemo.

Da li smo se umorili od ideološkog haosa, koji kod nas vlada već duže vreme,  ili se jednostavno radi o lenjosti, nije poznato. Tek takvi smo, a to je činjenica.

Kad već govorimo o „Fejsbuku“, treba napomenuti da na ovoj društvenoj mreži, između ostalih, postoji i mali milion grupa koje uglavnom počinju sa „Pomozimo malom...“ ili „Nahranimo decu u ...“ To su grupe čija brojnost dostiže i po nekoliko desetina hiljada članova, ali koliko ljudi, koji se pridruže jednoj takvoj grupi za podršku, pomogne i materjalno, a ne samo duhovno i deklarativno?

Tokom akcije, koju je prošle godine pokrenula B92, a koja je za cilj imala da skrene pažnju javnosti na broj gladnih, toliko ljudi se busalo u grudi zalažući se i za tu ideju, da bi čovek pomislio kako u zemlji Srbiji više niko i nikad neće biti gladan. Koliko njih je stvarno doniralo nešto za gladne? Malo u odnosu na broj ljudi koji su akciju podržali.

Sve ovo odnosi se i na nesrećni i u poslednje vreme često pominjani bioskop u Kragujevcu. Većina Kragujevčana će vam reći da je sramota što trenutno ne radi nijedan, a i na istom tom „Fejsbuku“ postoji nekoliko grupa koje se bave tim pitanjem. Broj članova koji one okupljaju nije zanemarljiv, ali ništa se konkretno, što bi nadležne pokrenulo na neku akciju, ne preduzima.

Kao da svi čekamo nekog novog Đenku da u Kragujevacu osposobi neki od postojećih ili izgradi novi bioskop. Ako se to jednom stvarno i desi, u toj priči bićemo samo oni statisti  što viču „ponovo radi bioskop!“.
 
Mnogo smo jaki na rečima, a to potvrđuje i stanje javnog mnjenja kada je najnovija odluka gradske vlasti o podizanju krsta u pitanju. Rezultati ankete, sprovedene na našem portalu, govore da se 80 odsto izjašnjenih građana ne slaže sa tom idejom, ali postavlja se pitanje koliko njih je spremno da nešto stvarno i preduzme tim povodom.

Posle, kad sve bude gotovo i kad se probudimo iz kolektivne letargije u koju smo upali, moći ćemo samo, isto tako kolektivno, da se češemo po glavi dok se pitamo kako smo tako nešto dozvolili.

Lepo, sedeli smo u kući, „blejali“ po internetu  i duhovno se protivili inicijativi. E, pa izgleda da to neće biti dovoljno, ili bar  do sad nije bilo.
- Psi laju, a karavani prolaze - reče jedan redovni posetilac ovog portala, koji naše tekstove komentariše uglavnom u negativnom kontekstu.

vrati se pošalji komentar

vrh strane