Kragujevac

Krst jači od zakona

Foto: T. Luković

Izgradnja „Đurđevdanskog krsta“ na kružnom toku raskrsnice „Petrovac“ bliži se kraju. Betonski radovi na krstu su završeni, a krajem ove nedelje počinju vajarski radovi. Na zvaničnoj prezentaciji Skupštine grada može se pročitati da bi kompletna izgradnja trebalo da bude okončana do Vidovdana, 28. juna, a najavljeno je i da će krst osveštati patrijarh Irinej.

Tokom proteklih par meseci izveštavali smo vas o proceduri koja je prethodila početku izgradnje krsta, kao i pristiglim dozvolama i saglasnostima koje su bile neophodne. Iako su gradski čelnici više puta naglašavali da sve dozvole i saglasnosti postoje da se nasred državnog puta prvog reda gradi ovo spomen-obeležje, uvidom u zapisnik o izvršenom vanrednom inspekcijskom nadzoru u Gradskoj upravi za prostorno planiranje, izgradnju i zaštitu životne sredine, dolazimo do drugačijih saznanja.

Naime, Odeljenje urbanističke inspekcije Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, po anonimnoj prijavi građanina potpisanog kao Pavle Neimar, proverilo je lokacijsku dozvolu za izgradnju krsta koju je izdala ova gradska uprava i utvrdilo da ta dozvola ne sadrži odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kao propisa za izdavanje lokacijske dozvole. Sonja Milanović, republički urbanistički inspektor, naložila je stoga Gradskoj upravi za prostorno planiranje da u roku od 15 dana od dana prijema zapisnika izmeni naziv Rešenja o lokacijskoj dozvoli izdatog 23. februara ove godine. Međutim, kada smo je upitali kako drugačije može da se nazove lokacijska dozvola, Milanovićeva nije imala odgovor.

Pravo pitanje je zbog čega Milanovićeva nije stavila lokacijsku dozvolu van snage ili naložila da se Gradska uprava za prostorno planiranje, umesto da promeni dokumentu ime, u njemu pozove na Zakon? Odgovor najverovatnije leži u činjenici da, ukoliko bi se pozvali na navedeni zakon, grad ne bi mogao da dobije lokacijsku dozvolu za izgradnju, budući da Prostorni plan Republike Srbije i Generalni urbanistički plan Kragujevca petlju na kojoj se krst gradi prepoznaju kao autoput. Kako   svaka lokacijska dozvola mora biti u skladu sa ova dva plana, to znači da je praktično nemoguće graditi na ovoj lokaciji. Imajući to u vidu, i dan danas je nejasno kako je preduzeće „Putevi Srbije“ izdalo saglasnost za izgradnju ovog objekta, koje je u suprotnosti, opet, i sa Zakonom o javnim putevima koji, zbog bezbednosti ljudi i saobraćaja, ne dozvoljava bilo kakvu izgradnju na, niti pored značajnih puteva. Odgovor na to pitanje nismo uspeli da dobijemo ni od zamenika direktora tog preduzeća Slavoljuba Tubića.

S obzirom na to da je vanredni inspekcijski nadzor pokrenut početkom marta, a rok za donošenje rešenja inspektora 60 dana, Gradska uprava za prostorno planiranje morala je da sačeka mišljenje više instance, a ne da 9. aprila izda i građevinsku dozvolu, na osnovu koje je ubrzo zatim počela i izgradnja krsta. Problematično je i to što, iako je spornom lokacijskom dozvolom gradu naloženo da dostavi saglasnost sukorisnika, to jest suvlasnika na parceli, kao i list nepokretnosti sa sprovedenom konverzijom prava korišćenja u pravo javne svojine u korist grada Kragujevca, tražena saglasnost nije dostavljena, a umesto lista nepokretnosti, za dobijanje građevinske dozvole priložen je zapisnik i zaključak o poravnanju i sporazumu o naknadi za prenos prava korišćenja zemljišta radi rekonstrukcije, to jest izgradnje puta Batočina-Kragujevac-Ravni Gaj iz jula 1979. godine! Podsećamo, u Službi za katastar put sa Petrovačkom petljom nije uknjižen, što znači da nije ni formirana katastarska parcela na kojoj je petlja izgrađena.

Iz svega navedenog može se zaključiti da je kragujevačka vlast, u sprezi sa republičkim organima, „ispeglala“ potrebnu dokumentaciju, mimoišla bar dva zakona i sprovela ideju u delo, ne obazirući se na negodovanje građana, stručne javnosti i jednog broja stranaka koji su u više navrata reagovali na ovakvu bahatu odluku. Smatrajući da je lokacija na kojoj se spomenik gradi na teritoriji Kragujevca, gradska vlast je očigledno taj deo državnog puta prvog reda tretirala kao gradsku saobraćajnicu, a ne kao autoput, kako to predviđaju GUP i Prostorni plan Srbije. Nejasno je, međutim, zašto je onda uopšte tražila saglasnost upravljača JP „Putevi Srbije“?

Uostalom, ni krst nije okrenut ka istoku, već onako kako to vlast odredi!

vrati se pošalji komentar

vrh strane