Društvo

Sve će to narod platiti

Odavno nije tajna da se u Srbiji do stabilnog „državnog“ posla dolazi preko neke stranke. Do kraja osamdesetih godina prošlog veka bila je jedna, tokom devedesetih dve, a posle 2000. godine gotovo da se ne zna broj stranaka koje su u prilici da zapošljavaju u javnom, ali i u privatnom sektoru. U serijalu tekstova Šumadijapress po prvi put na jednom mestu prikazuje podatke o rastu zaposlenosti i otkriva  mehanizme i posledice negativne selekcije pri zapošljavanju u kragujevačkim javnim preduzećima, ustanovama i gradskoj upravi.


Prekomerni broj zaposlenih u kragujevačkim javnim preduzećima za sobom povlači i neefikasnost, koju na kraju plaćaju građani.

Za zarade zaposlenih u pojedinim gradskim javnim preduzećima izdvaja se i do tri četvrtine ostvarenog prihoda. Pitanje je da li bi ovo bilo moguće da su ova preduzeća u privatnim rukama. U privatnim preduzećima gubici se pokrivaju racionalizacijom poslovanja, dok javna  isti problem rešavaju novcem poreskih obveznika. Građani, tako, ne samo što direktno plaćaju usluge javnih preduzeća, već i dodatno kroz budžet plaćaju njihovo neefikasno poslovanje.

Iskustvo pokazuje da direktori gradskih preduzeća, po pravilu, ne snose nikakvu odgovornost za broj ljudi koje zapošljavaju niti za novac koji troše iz gradskog budžeta. Najveća kazna za nesavesnog direktora je njegova smena, o kojoj odlučuju skupštinski odbornici. U zavisnosti od partijskih direktiva, oni automatski podižu ruke kako za postavljanje direktora, tako i za poslovne planove koji su najčešće nerealni. Posledica toga je da se mnoga javna preduzeća, daleko pre isteka poslovne godine, suoče sa nelikvidnošću.

Građani, pored toga što ne mogu da utiču na kvalitet usluga koje plaćaju, nemaju ni uvid u to kako se tim preduzećima upravlja.

Najveći gubitaši

Svaku od protekle četiri poslovne godine, Sportski centar „Mladost“, „Zelenilo“ i Radio Televizija Kragujevac završavaju sa manjim ili većim minusom na računu.

Gubici RTK rastu iz godine u godinu. U prošlogodišnjem finansijskom izveštaju (Prilog 1) ovog javnog preduzeća, navodi se da su „ukupna doznačena sredstva iz budžeta grada tokom 2010. godine iznosila 58,1 miliona dinara, što je u strukturi ukupnih prihoda 74 odsto“ i da je „ukupan iznos navedenih sredstava utrošen za isplatu zarada zaposlenih“. Dakle, stotinak zaposlenih u ovom preduzeću ne može da zaradi ni za svoje plate, a tri četvrtine prihoda ostvaruje iz gradskog budžeta, odnosno od poreskih obveznika.

Pored stalno zaposlenih, RTK angažuje i honorarne saradnike i saradnike po ugovoru o delu, čiji je prošlogodišnji angažman koštao skoro šest miliona dinara, a u prvih devet meseci ove godine 3,7 miliona. Prošle godine bilo ih je 56, a ove 21.

Gubici Sportskog centra „Mladost“ u periodu od 2007. do prošle godine kreću se od 36 do 54 miliona dinara. Prihodi ovog preduzeća nominalno rastu od 2007. godine, kada su iznosili 102,9 miliona, do nešto preko 135 miliona dinara koliko je prihodovano prošle godine. Taj rastući prihod očito nije dovoljan da se pokriju troškovi, pa je, kako je navedeno u finansijskom izveštaju (Prilog 2), prošlogodišnji gubitak od 40,5 miliona dinara „Skupštinskom odlukom u celosti pokriven iz gradskog budžeta“.

Pomoćnik direktora SC „Mladost“ Đorđe Kosanić ovu pomoć iz gradskog budžeta vidi kao odraz dobre saradnje sa gradskom administracijom, prvenstveno sa gradonačelnikom lično i to ocenjuje kao „opštepoznatu stvar“.

- Dobar deo su subvencije koje dobijamo od Grada, neke prihode koje imamo, to je od letnjih bazena.  Tu je i niz troškova. Dolaskom prvoligaških, tj. superligaških ekipa u naš grad, to je i cilj svih nas da imamo sve ovo, imamo i neka ograničenja, što se tiče grejanja hale, morate da imate temperaturu hale uvek takvu kakvu zahtevaju ta prvoligaška takmičenja, tako da su uvećani troškovi i grejanja i struje. Sa svim tim treba da se izborite i da idete pravim putem da ovo preduzeće opstaje – kaže Kosanić za Šumadijapress.

Sportski centar „Mladost“ je ove godine bio i jedino gradsko preduzeće u kojem su zaposleni, zbog kašnjenja plata, otvoreno izrazili svoje nezadovoljstvo.

- Dugovali smo zaposlenima dve zarade. U ovom trenutku u Sportskom centru, dobrom saradnjom i domaćinskim poslovanjem, sve smo suzili na najniži nivo i mi sada imamo redovnu isplatu zarada – tvrdi Kosanić.

Inače, gradska preduzeća najurednije izmiruju obaveze prema zaposlenima. U izmirivanju obaveza za utrošenu električnu energiju, na primer, JKP „Vodovod i kanalizacija“ duguje preko 100 miliona dinara, Preduzeće za igradnju grada 35 miliona, a SC „Mladost“ pet miliona.

Plate nesrazmerne gubicima

Iako je sadašnjih 129 zaposlenih u ovom preduzeću za skoro 50 odsto više nego 2004. godine, taj broj još nije dovoljan da bi SC „Mladost“ obavljao svoju delatnost bez angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima ili po ugovoru o delu. Za ove radnike, SC „Mladost“ iz džepova poreskih obveznika izvuče još 2,6 miliona dinara ove, odnosno pet miliona prošle godine. Prema Kosanićevim rečima, to su spasioci i drugo medicinsko osoblje tokom kupališne sezone, čuvari, radnici na komunalnom i ekološkom održavanju jezera u Šumaricama, čuvari na stadionu „Čika Dača“ i drugi. Tih radnika je bilo 63 ove godine, odnosno 55 prošle. Zanimljivo je primetiti da je manji broj radnika prošle godine skoro dvostruko više plaćen od radnika angažovanih ove godine.

U poslednje četiri godine, gubici „Zelenila“ iznose od tri do 16 miliona dinara. Prošlogodišnji prihod jedva da je prešao 74 miliona dinara, dok troškovi zarada iznose 55 miliona ili skoro tri četvrtine prihoda. Prosečna neto plata u ovom preduzeću je 37.000 dinara.

Prosečna neto plata u „Vodovodu i kanalizaciji“ iznosi 33.700 dinara. U finansijskom izveštaju ovog preduzeća navodi se da troškovi bruto zarada čine oko 43 odsto ukupnih troškova. Prošle godine, ukupni poslovni prihod iznosio je 824,5 miliona, a troškovi zarada oko 515 miliona dinara ili skoro dve trećine prihoda.

- Pokazalo se da je lokalna zajednica najveći neplatiša i najveći rasipnik u državi. To je u stvari normalno, jer je kontrola finansija slabija, što svakome na vlasti daje podsticaj da se neracionalno ponaša. Takvom iskušenju ne bi odoleo niko ko želi da ostane dugo na vlasti. U tom svetlu treba gledati i najavljenu decentralizaciju. Sa njom će sve neracionalnosti biti još veće, korupcija će porasti, a građanima će svakako biti gore nego danas. Ko će, pitam, odoleti da ne poveća zaposlenost na lokalu, jednom kada budžetski novac bude direktno alociran lokalnim zajednicama, kada ne postoje instrumenti kontrole? - kaže za Šumadijapress Danica Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu i članica Centra za liberalno-demokratske studije.

„Krpljenje rupa“ na razne načine

Gubici javnih preduzeća ne pokrivaju se samo direktnim subvencijama iz gradskog budžeta, već i dirigovanom raspodelom para između preduzeća. Nejasno je gde se odlučuje o tome ko će kome uputiti koliko novca. Gradski odbornici o tome dobijaju izveštaj kada je stvar već rešena. U svom izveštaju o poslovanju (Prilog 3), Gradska stambena agencija obaveštava odbornike da je tokom prošle godine kratkoročno i beskamatno sa rokom vraćanja od šest meseci pozajmila ukupno 72,4 miliona drugim korisnicima budžeta koji su imali problema s poslovanjem. Na taj način, „Zelenilo“ je došlo do šest miliona, Direkcija za urbanizam do osam miliona, "Niskogradnja" do 8,5 miliona, "Vodovod i kanalizacija" pet miliona, SC "Mladost" osam miliona, Agencija za turizam i saobraćaj 32 miliona i FK "Radnički" 4,9 miliona dinara.

Budžetski prihodi manji od projektovanih čine da je gradska kasa poslednjih godina poluprazna. Taj budžet je mnogim preduzećima jedini izvor prihoda.

Analizirajući poslovanje u 2009. godini, kada beleži gubitak od 22,1 milion dinara, u JKP „Niskogradnji“ konstatuju: Opšta ekonomska kriza, koja je uslovila neredovnu naplatu potraživanja, primorala je JKP „Niskogradnju“ da uzima kredite za održavanje tekuće likvidnosti (nabavku osnovnih materijala i isplatu zarada zaposlenima), što je izazvalo ogromne finansijske rashode koji su nas i doveli do negativnog rezultata poslovanja.

Problemi s deficitima u budžetima lokalnih samouprava i neredovna naplata potraživanja dovode i Direkciju za urbanizam do ivice problema s likvidnošću. Direkcija vrši usluge uglavnom za budžete, kako grada Kragujevca tako i drugih opština, pa je smanjenjem budžetskih prihoda direktno pogođena, jer se nenaplaćena potraživanja iz budžeta stalno uvećavaju, navodi se u izveštaju za prošlu godinu (Prilog 4). U izveštaju se dalje dodaje: Iz tih razloga, Direkcija ulazi u ozbiljnu nelikvidnost i sve veću krizu. Inače, Direkcija je prošle godine imala ukupan prihod blizu 121 milion dinara, a rashod nešto preko 117,5 miliona. Bruto zarade u Direkciji su skoro 77,5 miliona dinara.

Novac poreskih obveznika upućen javnim preduzećima potroši se na plate zaposlenih, kojih je u Kragujevcu preko 80 odsto više nego pre 15 godina, a ne u investicije. U svojim poslovnim planovima, Preduzeće za izgradnju grada imalo je planirane prihode iz budžeta u iznosu od skoro milijardu i po dinara, a ostvareno je 470 miliona, što ne čini ni trećinu plana. Dakle, milijardu dinara predviđenih za izgradnju saobraćajnica, rekonstrukciju kolovoza i trotoara, izgradnju kapitalnih objekata jednostavno nema.

Na to da su prevelika zaposlenost i neefikasnost u javnim komunalnim preduzećima realan problem, ukazuje i paničan strah koji je u njima zavladao na pomen restrukturiranja i saradnje javnog i privatnog sektora, odnosno privatizacije. Restrukturiranje i privatizacija će svakako biti veliki izazovi kako za preduzeća, u kojima radi prekomerni broj zaposlenih, tako i za „partijske“ kadrove i političke stranke koje se neće lako odreći uticaja i koristi koje imaju u preduzećima.

U nastavku serijala, čitajte o prekomernoj zaposlenosti i „efikasnosti“ gradskih ustanova kulture.

Ostali tekstovi serijala:

Partokratija i zapošljavanje

Prividna reforma - vidljivi troškovi

Upodobljena kultura

Zapošljavanje 'iz senke'

 

 

 

 

 

 

 

 

 

vrati se pošalji komentar

vrh strane