Društvo

Upodobljena kultura

Foto: Šumadijapress

Odavno nije tajna da se u Srbiji do stabilnog „državnog“ posla dolazi preko neke stranke. Do kraja osamdesetih godina prošlog veka bila je jedna, tokom devedesetih dve, a posle 2000. godine gotovo da se ne zna broj stranaka koje su u prilici da zapošljavaju u javnom, ali i u privatnom sektoru. U serijalu tekstova Šumadijapress po prvi put na jednom mestu prikazuje podatke o rastu zaposlenosti i otkriva  mehanizme i posledice negativne selekcije pri zapošljavanju u kragujevačkim javnim preduzećima, ustanovama i gradskoj upravi.

Kultura je oduvek bila, a i danas je, na margini interesovanja svake vlasti. Stoga broj zaposlenih u ustanovama kulture nikada nije bio optimalan i adekvatan značaju koji bi ovaj segment društvenog života trebalo da ima. Ipak, ako se i to malo ulaganja u kulturu i kadrove analizira, rezultat dodatno obeshrabruje.

Iako ustanove kulture naizgled nisu naročito atraktivne za zapošljavanje, i u njima je u poslednjih 15 godina zabeležen rast broja zaposlenih.

Od ukupno 183 zaposlenih 1997. godine, u sedam ustanova, taj broj je narastao do današnjih 278 raspoređenih u deset institucija kulture. U procentima to znači da je za deceniju i po zaposlenih više za - 53 odsto.

Za ustanove kulture na godišnjem nivou se iz gradske kase prosečno izdvaja od pet do sedam procenata budžeta, što je, na primer, za 2011. godinu oko 350 miliona dinara.

Najveći deo tih para, više od 90 procenata, su rashodi. Preko 60 odsto daje se na plate i oko 30 za tekuće troškove i održavanje. Za razvoj osnovnih delatnosti i projekata tako, u proseku, ostane tek šest ili sedam odsto budžetskih sredstava.

S druge strane, ustanove kulture od sopstvenih prihoda ne mogu da pokriju ni tekuće troškove poslovanja. Deo koji nedostaje, kao i u slučaju javnih gradskih preduzeća, popunjava Grad, novcem poreskih obveznika.

„Viši“ ciljevi imaju svoju cenu

Statistika pokazuje da je od 1997. godine do danas narastao ne samo broj zaposlenih, nego i samih ustanova. “Najmlađi” su Centar za negovanje tradicionalne kulture “Abrašević” (nekadašnji KUD), Pozorište za decu  i Muzički centar, osnovan 2010.

Ipak, za razliku od javnih komunalnih preduzeća, u ustanovama kulture rast broja zaposlenih nije tako veliki.

Najveći skok beleži se u Domu omladine 2009. godine. Tada je ugašeno Društveno preduzeće “Šumadija film” i 19 radnika koji nisu imali uslov za penziju ili nisu želeli otpremninu, pripojeno je Domu.

- Stav je bio, kada smo preuzeli društveno preduzeće, da niko od zaposlenih, naravno, ne dobije otkaz, već da preuzmemo sve radnike koji će sigurno, jednog dana kad zaživi dvorana, imati svoje mesto - kaže Dejan Dačević, direktor Doma omladine.

Na pitanje da li su oni na platnom spisku bez realne potrebe, Dačević kaže da je svakome pronađeno odgovarajuće radno mesto, tako da ne sede besposleni. Ipak, do izražaja će moći u potpunosti da dođu tek pošto se renovira dvorana, zaključuje Dačević.

O preuzimanju zaposlenih iz “Šumadija filma” od strane Doma omladine, predsednik Skupštine grada i potpredsednik ZZŠ, Saša Milenić kaže da je to učinjeno na štetu grada, ali zarad “ostvarenja viših ciljeva”.

- Očuvanje društvene svojine grada, zarad potreba kulture, nosilo je sa sobom i očuvanje radnih mesta ljudi koji su tamo radili, a to je bio i uslov sindikata. Grad je to prihvatio jer nećemo dozvoliti da se u uslovima svetske ekonomske krize proglašavaju tehnološki viškovi, pogotovo u trenutku kada svi očekuju od nosilaca javnih funkcija da se rešava problem nezaposlenosti, a ne da se dramatično uvećava - kazao je on.

Veza, a ne kvalifikacija

Primetno je da se i kod ustanova kulture broj zaposlenih uvećava u skladu sa izbornim ciklusima. Najveći porast je zabeležen tokom drugog mandata gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Na kraju 2004. godine u kulturi je bilo 212 radnika, a nakon četiri godine 276.

Gotovo svi direktori funkcije su stekli zahvaljujući stranačkoj pripadnosti, odnosno 'drugarskim' odnosima sa gradskim funkcionerima. Međutim, zapošljavanje preko “nekog svog” uobičajeno je i na drugim, manje atraktivnim radnim mestima.

Zaposleni u Knjaževsko-srpskom teatru kažu za Šumadijapress da je u ovoj ustanovi od nacionalnog značaja, tokom prethodnih godina, zaposleno više osoba koje za rođake imaju uticajne ličnosti. Za druge je, pak, bila presudna prijateljsko-politička veza sa Ujedinjenim regionima Srbije.

Predsednik Skupštine grada ne vidi u tome nikakvu nelogičnost.

- Neposredni izbor kandidata ne sme biti samovolja direktora, odnosno mora da se konsultuje osnivač, u ovom slučaju grad, a da li je neko odavde telefonirao za njih, ne znam. Iskreno se nadam da nije, ali ovo je zemlja Srbija i ne bi me čudilo da je bilo određenih “veza” - kaže Saša Milenić, predsednik Skupštine grada za Šumadijapress.

I vlast se „žrtvuje“

Gradsko veće grada Kragujevca ima člana koji je po funkciji zadužen za kulturu, obrazovanje i informisanje, ali, kako potvrđuje i Milenić, on se isključivo bavi obrazovanjem, dok kultura ostaje na milost i nemilost dobre volje ostalih više ili manje srodnih sektora.
 
Čak smo i za potrebe ovog teksta iz gradske uprave dobili smernice da je najbolje da se za tu oblast obratimo predsedniku gradskog parlamenta. Zašto je to tako?

- Političke partije u Srbiji žele kvotu u javnom sektoru i to jeste praksa i danak skupštinske većine. Vi ne možete razgovarati o koalicionom ugovoru, a da vam se ne ispostavi  zahtev kada nemate apsolutnu većinu. Mandat većnika za nauku i saradnju sa univerzitetom formiran je za Bankovića, a pripao je DS-u. Međutim, poslat je po direktivi čovek (Dragan Milošević) kojeg nismo planirali  na tu funkciju i koji je i sam priznao da nije kompetentan. Zarad izbegavanja sukoba u tek formiranoj koaliciji, prihvatili smo da se u sektor nauke izmesti Nada Milićević, a Dragan da ostane za obrazovanje, kulturu i informisanje, uz obećanje da ćemo mu svi pomagati. To je jedan sistemski propust koji je ožiljak i rezultat žrtve koju smo bili spremni da damo da bismo očuvali dogovor - objašnjava Milenić.

Svako svoga

Zapošljavanje “podobnih” karakteristično je za sve vlasti i za sve partije i sadašnja se u tom smislu bitno ne izdvaja, saglasni su svi nekadašnji gradski funkcioneri.

- Nova vlast postavlja svoje ljude u javnom sektoru i to nije ništa novo. Svi konkursi su namešteni. To je bilo u doba SPS-a, DOS-a i u doba Verka, isti mehanizam, konkursi su sa poznatim i dogovorenim pobednicima - ističe Vlatko Rajković, član Demokratske stranke i gradonačelnik Kragujevca od 2000. do 2004. godine.

Slavica Trifunović, članica Izvršnog odbora zadužena za kulturu u periodu od 2000. do 2004. godine i nakon toga direktorka RTK, kaže da je princip raspodele „izbornog plena“ u zavisnosti od izbornog rezultata bio primenjivan bez razlike, pa tako i u ustanovama kulture.

- Ako je u pitanju pozorište, i ako direktor treba da bude neki reditelj ili neki teatrolog, onda ne može niko da me ubedi da ako mandat pripadne DHSS-u, da baš DHSS može da nađe takav profil čoveka i da on može kvalitetno da vodi tu instituciju kulture. Stranke nisu pristale na to. Podelili su i institucije kulture po kvotama, gde vi praktično dobijate garnituru ljudi sa kojima treba da napravite nešto veliko ili nešto značajno, a pritom ih niste izabrali kao saradnike, nego su vam prosto nametnuti - kaže Slavica Trifunović za „Šumadijapress“.

Prema njenim rečima, tako je bilo i u vreme vladavine DOS-a. Koliko je pojedina stranka imala glasova i mandata, toliko je firmi i dobijala. Te firme bi vodili njihovi članovi ili, pak, neki drugi koje oni predlože.

Direktor Doma omladine, Dejan Dačević, koji je na funkciji od 2004. godine izričito tvrdi da u toj ustanovi nije bilo nikakvih intervencija i da su svi koji tu rade mesto zaslužili svojim radom.

Dačević je, međutim, član vladajuće partije, Zajedno za Šumadiju, a primećeno je i da su zaposleni iz ove ustanove kulture organizovano išli autobusom za Beograd na nedavno održanu programsku konvenciju Ujedinjenih regiona Srbije.

Političke pritiske i intervencije ne priznaju ni u Pozorištu. Direktor Mirko Babić ograđuje se od svega, pošto je tek postavljen i kaže da na njega niko ne bi mogao da utiče zato što je nezavisan, mada nije siguran da bi tako bilo i da je postavljen kao nečiji član.

- Ko može da izvrši pritisak na mene? Ne može niko. Ja prvo ne pripadam nijednoj stranci, niti sam pripadao, a drugo, ja  sada mogu i da kažem da dajem otkaz i idem dalje jer imam svoj posao. Ali, da nemam, da sam postavljen stranački ili partijski, onda bih verovatno morao i da slušam šta mi neko govori - kaže Babić.

Potpredsednik vladajuće ZZŠ, Saša Milenić ne negira da su određeni rukovodeći ljudi članovi ove stranke, kao i to da je njegova supruga u Upravnom odboru Muzičkog centra, a direktor ustanove rođeni brat visokog funkcionera ZZŠ.  Milenić odlučno tvrdi da nepotizam nije prisutan.

Prema njegovim rečima oni jesu postavljeni na osnovu njegovog ličnog angažovanja, ali samo zato što se veruje da ti ljudi svojim sposobnostima i kvalifikacijama mogu da doprinesu radu ustanove.

Milenić je u razgovoru za Šumadijapress naveo i reči gradonačelnika koji je izjavio da ga “ne zanima koliko je neko moj ili tvoj, već samo šta ume da radi.”

“Radio ne radio - svira ti radio”

Motive za zaposlenje u ustanovama kulture nije teško otkriti. Pored specifičnog obrazovanja koje pojedince predodređuje za rad u nekoj ustanovi kulture, za mnoge druge razlozi su daleko prizemniji. Prosečna plata zaposlenih, recimo u pozorištu, u iznosu od 42.000 dinara u oktobru 2011. bila je iznad republičkog i gradskog proseka, dok je najniža, dakle, ona koju prima nekvalifikovana radna snaga - 21.000 dinara. U Narodnom muzeju situacija je slična. Za plate 28 zaposlenih u oktobru ove godine izdvojen je milion dinara, a prosečna zarada je nešto iznad 37.000 dinara. Ne zaostaje mnogo ni Spomen-park, sa prosečnim primanjima od 36.998 dinara.

- Naš sistem je takav da su ustanove kulture indirektni budžetski korisnici i da su potpuno izjednačeni u rangu sa upravama i službama državnog aparata. Plate i učinak zaposlenih nisu ni u kakvoj uzročno-posledičnoj vezi. To je zapravo sistem: radio ne radio, svira ti radio. Koliko god se angažovao, tebi je plata tolika, koliko god ništa ne radio, plata ti je ista tolika - objašnjava za “Šumadijapress” Saša Milenić.

On smatra da takav sistem, koji ne motiviše na rad, treba menjati kako bi se postizali bolji rezultati sa manje novca, ali je sada tako kako jeste i nema osnova za 'nepopularne mere' kakve su davanje otkaza. Realne potrebe su čak i povećanje broja zaposlenih, ako želimo napredak, smatra on.

Ustanova sve više, kulture sve manje

Značaj kulturne delatnosti za jedan grad je nemerljiv novcem. To, međutim, ne znači da ustanove kulture ne treba procenjivati i sa finansijskog aspekta, imajući pre svega u vidu rezultate njihovog rada.

Istovremeno sa rastom broja zaposlenih i ustanova, kulturni sadržaji u Kragujevcu su sve skromniji, a odnos lokalnih vlasti prema kulturi i kulturnom nasleđu sve gori.

Izložbena aktivnost Narodnog muzeja je veoma skromna. Iako je nedostatak finansijskih sredstava uvek dobro opravdanje, činjenica je da ova ustanova retko izlaže i sopstvene muzejske primerke. Oni su, u međuvremenu, smešteni u podrumu i zgradi Stare skupštine koja poslednjih godina služi kao depo. Ove godine, Grad je naložio iseljenje depoa i, kao privremeno rešenje, smestio kulturnu riznicu u dve iznajmljene poslovne prostorije u stambenoj zgradi, neadekvatne za tu svrhu.

Postavljanje nove ograde oko Narodnog muzeja „svečano“ je započeto u proleće 2010. godine i prema najavama zvaničnika trebalo da bude gotovo do jeseni iste godine. Radovi su obustavljeni zbog nedostatka sredstava, osim u jednom momentu, kada je republički ministar kulture Predrag Marković posetio muzej. Ograda, međutim, i danas stoji napola urađena.

Najstarije srpsko pozorište, osnovano još 1835. godine, na svoj 176. rođendan  moglo je da se pohvali samo jednom premijerom za godinu dana, pošto su, kako je tada objašnjavao direktor Knjaževsko-srpskog teatra Dragan Jakovljević, sredstva iz budžeta bila nedovoljna i za organizovanje festivala i za osnovnu delatnost pozorišta, pa je kao prioritet postavljena organizacija festivala.

Najveća bioskopska sala Gradske dvorane „Šumadija“, zvanično je zatvorena u januaru 2010. godine  kada je ugašeno DP „Šumadija film“, sala „Pionir“ nešto ranije iz bezbednosnih razloga, a „Radnički“  odavno nije mesto za kulturna dešavanja. Tako je grad od skoro 200.000 stanovnika ostao bez ijednog bioskopa, a filmovi se samo povremeno prikazuju u pozorišnim salama.

Diskontinuitet ostavlja trajne posledice

Posledice zloupotrebe kulture i “upošljavanja radi upošljavanja” su dalekosežne.

Neznatan pad u broju zaposlenih, koji se primećuje u poslednjih godinu dana (sa 283 na 278), uzrokovan je racionalizacijom, po kojoj je nekolicina “viška” radnika iz ustanova prešla u druga javna preduzeća, a oni koji su ispunjavali uslove, su penzionisani.

Pozorište, međutim, od pre mesec i po dana ima dva rukovodeća lica. Bez obzira što su Teatru neophodni profesionalci, u javnosti je ostala dilema da li je imenovanje bivšeg ministra kulture, Nebojše Bradića za umetničkog direktora Knjaževsko-srpskog teatra potez koji treba da donese spas pozorištu ili je, zapravo, adekvatno zbrinjavanje kadrova URS-a?

Kragujevačka kultura, saglasni su i mnogi kojima je to posao, nikada nije bila na nižem nivou. Uprkos nedostatku para, ključni razlog za takvo stanje leži, ipak, u negativnoj selekciji kadrova, kaže Slavica Trifunović, jer ni postojeća infrastruktura nije dovoljno iskorišćena.

- Potpuno sam sigurna da je od 2004. godine do danas najveća šteta napravljena kulturi, a to ne kažem samo zato što sam bila zadužena za kulturu, već zbog posledica koje će ljudi imati. Te posledice su trajne, jer jednostavno u kulturi ne sme da postoji diskontinuitet. Najrazvijenije zemlje sveta su upravo one koje su umele da poštuju ono što je neko pre njih uradio i koje su umele da uzmu sve što je bilo dobro iz prethodnog perioda, a ono što nije bilo dobro da inoviraju - upozorava Trifunović.

Ostali tekstovi serijala:

Partokratija i zapošljavanje

Prividna reforma - vidljivi troškovi

Sve će to narod platiti

Zapošljavanje 'iz senke'

vrati se pošalji komentar

vrh strane