Društvo

Partokratija i zapošljavanje

Partijsko zapošljavanje uzelo maha (Foto: S. Radovanović)

Odavno nije tajna da se u Srbiji do stabilnog „državnog“ posla dolazi preko neke stranke. Do kraja osamdesetih godina prošlog veka bila je jedna, tokom devedesetih dve, a posle 2000. godine gotovo da se ne zna broj stranaka koje su u prilici da zapošljavaju u javnom, ali i u privatnom sektoru. U serijalu tekstova Šumadijapress po prvi put na jednom mestu prikazuje podatke o rastu zaposlenosti i otkriva  mehanizme i posledice negativne selekcije pri zapošljavanju u kragujevačkim javnim preduzećima, ustanovama i gradskoj upravi. 

Javni sektor i država postali su jedino'preduzeće' koje radi. To je izvor moći stranaka – moć zapošljavanja u javnim preduzećima i službama.

Za deset tranzicionih godina brojna preduzeća u Srbiji su propala, a uslovi za razvoj privatnog sektora, pre svega malih i srednjih preduzeća, još nisu stvoreni. Sve ovo dovelo je do nezaposlenosti koja prelazi 20 odsto.

Ipak, u ovom periodu javni sektor uspešno opstaje i beleži stalni rast zaposlenosti, toliko da zapošljava triput više radnika od evropskog proseka. Podatak da u Srbiji svaki četvrti zaposleni radi u državnoj službi je alarmantan iz mnogo razloga.

Između ostalog, na ovaj način stvoreno je pogodno tle za razvoj partokratije. Sve je više građana koji se učlanjuju u partije da bi se zaposlili, dok partije velikodušno prihvataju nove članove i 'sigurne glasače'.

Mera prekomernosti

Generalno, u poređenju sa drugim gradovima u Srbiji grad Kragujevac ima procentualno, a negde i u apsolutnim iznosima, veći broj funkcionera i službenika u gradskoj administraciji i zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama.

Dok novosadski gradonačelnik ima samo jednog zamenika i nema pomoćnike, niški jednog zamenika i tri pomoćnika, beogradski - po jednog zamenika, gradskog menadžera, gradskog arhitektu i dva pomoćnika (ukupno pet funkcionera), kragujevački gradonačelnik ima jednog zamenika i čak četiri pomoćnika.

Prošle godine, Kragujevčani su svakog meseca ovu grupu ljudi plaćali preko pola miliona dinara, što je 10.000 dinara više nego što su Beograđani plaćali kabinet svog gradonačelnika. Niš je izdvajao blizu 330.000 dinara, dok je Novi Sad plaćao samo jednu platu od oko 108.000 dinara.

Pored neracionalnog broja zaposlenih u gradskoj administraciji, veliki broj zaposlenih angažovan je i u kragujevačkim javnim preduzećima i ustanovama. Broj zaposlenih u njima naglo raste od 2004. godine, od početka drugog mandata gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. Dolazeći na vlast 1997. godine, Stevanović je, međutim, ukazivao na prekomernu zaposlenost u gradskim preduzećima. Tada je, gostujući na gradskoj televiziji, rekao da će broj zaposlenih i u toj kući morati da se smanji. U stvari, dogodilo se upravo suprotno.

Pored velikog broja zaposlenih, Kragujevac danas prednjači i u broju samih preduzeća i ustanova.

U grupi od 10 gradova Srbije sa brojem stanovnika između 100.000 i 200.000 - u kojoj su, pored Kragujevca, i Kraljevo, Čačak, Kruševac, Smederevo, Šabac, Leskovac, Pančevo, Zrenjanin i Subotica – rekorderi u broju javnih preduzeća su Subotica i Kragujevac. Subotička lokalna samouprava osnovala je 17 preduzeća, a kragujevačka 16. U ostalim gradovima iz ove grupe, broj javnih preduzeća kreće se između četiri i devet.

Kragujevac je rekorder i po broju privrednih društava, čiji je osnivač i vlasnik sto odsto udela grad. Pre nekoliko nedelja, formirano je i četvrto društvo s ograničenom odgovornošću – Sporstki centar „Park“. Pre toga, 2005. godine kragujevačka administracija odlučila je da gradsko sajmište, izdavačku kuću „Koraci“ i Agenciju za turizam i saobraćaj registruje kao društva sa ograničenom odgovornošću.

Inače, društava sa ograničenom odgovornošću čiji su stopostotni vlasnici organi lokalnih samouprava u zemlji ima veoma malo. U Beogradu takav pravni status ima jedino „Beogradska arena“, u Negotinu „Toplane“, u Tutinu „Sandžak invest“, u Kanjiži „Dispečer“, u Rekovcu „Kamenolom“. U subotičkom društvu „Park Palić“ po trećinu udela imaju Grad, Pokrajina i Republika.

Postoje i druga privredna društva čiji su osnivači i stopostotni vlasnici lokalne samouprave, ali reč je uglavnom o raznim agencijama za razvoj opština, ruralni razvoj, podršku preduzetništvu, razvoj lokalne ekonomije, kao i razni tehnološki parkovi i biznis inkubatori, a ne o preduzećima koja ostvaruju poslovni prihod i iz njega profit. Zbog čega je to tako?

Prednost osnivanja d.o.o. umesto „klasičnih“ javnih preduzeća najbolje se ogleda u njihovoj kontroli. Upravo zbog toga što nisu javna preduzeća, programi i izveštaji o njihovom poslovanju ne dospevaju pred skupštinske odbornike. Njihovo poslovanje je u nadležnosti Gradskog veća na čijem je čelu gradonačelnik. Prihodi, rashodi, broj zaposlenih, tokovi novca i druga važna pitanja dostupni su malom broju ljudi, pripadnicima političke oligarhije. Mehanizmi kontrole, upravni i nadzorni odbori, takođe su pod direktnim uticajem vladajućih partija.

Maribor – dobar primer za ugled

U drugom po veličini gradu u Sloveniji - Mariboru, koji bi se sa svojih blizu 113.000 stanovnika ubrajao u gradove približne veličine Kragujevcu – u gradskoj upravi zaposleno je 284 službenika, dok u komunalnim preduzećima radi 820 ljudi.

Komunalne poslove obavlja osam preduzeća, od kojih se neka finansiraju iz budžeta, a neka na osnovu koncesija.

- Poznajemo državna javna preduzeća za snabdevanje strujom, Telekom, banke, i javna preduzeća u vlasništvu lokalnih zajednica, u kojima se na osnovu Zakona o JZP mogu sprovoditi delatnosti u javnom sektoru po tom modelu. Dakle, ima više modela, javne službe se obično izvode na osnovu koncesija koje su javno raspisane i na osnovu tih poziva su izabrani izvođači – kaže za Šumadijapress Tatjana Štelcer, portparolka kancelarije mariborskog gradonačelnika.

Prema njenim rečima, javne službe se finansiraju iz naplate usluga (pijaća voda, kanalizacija, odvoženje smeća), koje država nadgleda na osnovu propisa, dok opštine odlučuju o ceni daljinskog grejanja, javnog prevoza i pogrebnih usluga. Snabdevanje gasom je kombinacija državne regulative, koja troškove mreže naplaćuje kroz „mrežarinu“, dok je cena samog gasa kao energenta određena na tržištu (odnosno, na berzi energenata). Štelcer dodaje da se održavanje puteva, semafora, javne rasvete i kanalizacije finansira iz gradskog budžeta.

Iz budžeta, grad Maribor plaća oko 160 radnih mesta u ustanovama kulture. To, međutim, nisu svi   zaposleni, ali dodatna radna mesta ustanove finansiraju iz drugih izvora. Naša sagovornica još kaže da Gradska opština Maribor istovremeno, posredno ili preko poziva, sufinansira i zapošljavanja u nevladinim organizacijama.

Kragujevački gradski funkcioneri, ali i rukovodioci u ustanovama kulture smatraju, međutim, da ova delatnost, od izuzetnog značaja za svaki grad, može da opstane samo ukoliko je finansirana iz budžeta. Stoga ne čudi da je kultura jedva primetna u životu Kragujevca, dok je Maribor svojim kulturnim aktivnostima izborio značajno priznanje – tokom 2012. biće evropska prestonica kulture!

Zapošljavanje preko Pere, Mike i Žike...

Zapošljavanje preko partije postala je srpska svakodnevnica i princip koji su mnogi građani prihvatili  kao neminovnost. Stranke se ne biraju zbog programa, već zbog moći koju imaju prilikom zapošljavanja. Njihov uticaj je do te mere veliki,  da se uz državnu službu nude i poslovi u privatnom sektoru.

Ovih dana, u jednoj kragujevačkoj mesnoj zajednici „otvoren je konkurs za zapošljavanje“ u privatnoj firmi koja bi trebalo da počne sa radom naredne godine. Radi se o velikom šoping molu „Plaza“.

Sagovornik Šumadijapress-a kaže da je otišao na „razgovor za posao“, iako mu je bilo čudno da se prijavljivanje obavlja u mesnoj kancelariji.

- Čim sam ušao u kancelariju predsednik mesne zajednice me je pitao da li sam član stranke. Iako sam donekle bio pripremljen na ovo, iznenadila me je njegova direktnost. Objasnio mi je da je 'stranka ( prim. aut. Zajedno za Šumadiju) velika porodica, a da Milenić i Verko (Saša Milenić, predsednik Skupštine i Veroljub Stevanović, gradonačelnik) sve rade u interesu Kragujevca i Kragujevčana' – govori ovaj tridesetogodišnjak koji je nezaposlen već pet godina.

Predsednik dotične mesne zajednice ni trenutak nije imao dilemu da radi nešto nezakonito. Naprotiv, iskreno i ponosno je objasnio kako sistem funkcioniše.
 
- Ne garantujem ti posao, ali mogu da te stavim na spisak za polaganje testova. Nije nužno, ali je pametno biti član stranke. U svakom slučaju, možeš da se učlaniš u svojoj mesnoj zajednici ili u centrali - rekao je bez uvijanja.

- U trenutku kada je izvadio pristupnicu, rekao sam da moram da razmislim – prenosi svoje iskustvo sagovornik Šumadijapress-a.

Na pitanje da li stranka ima uticaja prilikom zapošljavanja u „Plazi“ i kragujevačkim privatnim firmama, direktor Zajedno za Šumadiju i sekretar Gradskog veća Zlatko Milić odgovara da to nije moguće, ali dodaje da postoje slučajevi kada se stranka trudi da pomogne.

- Ja mogu da okrenem telefonom direktora nekog preduzeća, ali na kraju zakupci, kao što je „Plaza“, sami zapošljavaju svoje radnike, s tim da traže određeni nivo znanja i stručnosti. I kada bih urgirao ne znam koliko bi to značilo – kaže Milić i dodaje da gradske vlasti i stranka svoj uticaj koriste isključivo da pomognu socijalno ugroženim građanima.

- To je stvar naše volje da li ćemo da pozovemo direktora neke privatne firme koga lično i ne znamo. Dođe neko ovde ujutru u sedam sati (u Skupštinu grada, prim.aut) i kaže ostao sam bez posla, uzeo sam otpremninu u 'Zastavi', žena je bolesna...Tada zovemo preduzetnika i izložimo problem, 'možete da nam pomognete ili ne možete', on kaže mogu ili ne mogu – objašnjava Milić za Šumadijapress.

U tome da se građani obraćaju sekretaru Gradskog veća i gradonačelniku, umesto nadležnim službama za socijalno zbrinjavanje i zapošljavanje Milić, takođe, ne vidi ništa loše. Međutim, bilo koji uticaji koji su „stvar naše volje“ predstavljaju voluntarizam koji Srbiju mnogo košta, a u uređenim državama se strogo sankcioniše.

Partije – porodične mafije

Slučaj šoping mola „Plaza“ samo je jedan u nizu primera koji potvrđuje poguban uticaj, ali i spregu političkih stranaka sa privredom. Posebna je tema zašto i neke strane kompanije pristaju na ovakve aranžmane.

- Kada je reč o domaćim preduzećima, ovakvom jačanju partijske moći doprinelo je njihovo povezivanje sa tajkunima koji finansiraju sve stranke, a ove im vraćaju nameštanjem tendera, zakona koji idu u prilog tajkunima itd. - kaže Vesna Pešić, sociološkinja i aktivna učesnica u političkom životu Srbije.

Ona godinama unazad upozorava na to da partokratija narušava temelje demokratije i da je jedan od glavnih uzročnika korupcije u našoj zemlji, a za Šumadijapress objašnjava i zašto je to tako.

- Nekoliko je uzroka što smo umesto demokratije dobili partokratiju. Prvi je bio taj što su se partije preko države pojavile kao prodavci ogromne društvene imovine, i mogle da štimuju proces privatizacije prema svojim potrebama, ne libeći se korupcije pa ni kriminala. Neuspela privatizacija i transformacija privrede, bez uspostavljanja vladavine zakona, usmerila je ogromnu „armiju nezaposlenih“ na državnu službu, od preduzeća, preko uprave do raznih agencija koje su se množile. Javni sektor i država, sve što se budžetski finansira, su postali jedino „preduzeće“ koje radi. To je drugi izvor moći stranaka – moć zapošljavanja u javnim preduzećima i službama – kaže Pešić za Šumadijapress.

Daleko od očiju javnosti, u unutrašnjosti, partokratija ima još veće razmere, iako se sve partije ponašaju isto - privatizuju za sebe javne resurse i ponašaju se neodgovorno i neefikasno, objašnjava naša sagovornica.

- Na lokalu se sve to manje vidi, jer ne može da se priča o svim opštinama, ali može o republičkom nivou, na kome je proces feudalizacije države i javnog sektora mnogo jasniji i pregledniji. Ali u osnovi je isti trend, s tim da je zapošljavanje kod 'partija' jače na lokalu,  jer ima mnogo propalih preduzeća širom Srbije, i mnogo više beznadežne nezaposlenosti nego u centru, odnosno u Beogradu – kaže Pešić.

Ona smatra da i sami građani nisu dovoljno aktivni u procesu uređenja društva, što se može i razumeti s obzirom  na nametnuti sistem koji je teško promeniti.

- Vlada veliki strah da se ne izgubi i minimum egzistencije, i ljudi neće da 'talasaju'. Pored toga, normalno je da ljudi slede logiku sadašnjeg patološkog sistema, jer prosto drugog nema. Nema proizvodnje i nema posla, a ima samo privatizovane države koju su prisvojile partije. Narod to odlično vidi i pokušava da se snađe preko partijskih knjižica – zaključuje naša sagovornica.

Kada smo od stranke Zajedno za Šumadiju tražili informaciju koliko je aktivnih članova i koliko ih je bilo pre četiri godine, obavestili su nas da ovaj podatak ne mogu da nam daju „iz tehničkih razloga.“

Zapošljavanje „iz senke“ nije tajna

Na kraju, činjenicu da su partije aktivno uključene u zapošljavanje u javnom sektoru potvrđuju i građani. U anketi Šumadijapress-a, od 300 naših čitalaca koji su do trenutka objavljivanja ovog teksta dobrovoljno učestvovali u anketi, čak 124 (ili 41 odsto) smatra da je za zaposlenje u gradskim javnim preduzećima neophodna članska karta neke stranke, njih 119 (ili 40 odsto) smatra da je potrebna „jaka veza“, dok 29 (ili deset odsto) misli da je za zaposlenje u javnom sektoru neophodan novac. Samo devet odsto učesnika ankete smatra da su stručnost i adekvatno obrazovanje relevantni prilikom zapošljavanja u javnim preduzećima i ustanovama.

Video: Mediokratija

Ostali tekstovi serijala:

Prividna reforma - vidljivi troškovi

Upodobljena kultura

Sve će to narod platiti

Zapošljavanje 'iz senke'

Kraj serijala.

vrati se pošalji komentar

vrh strane