Društvo

Zatvoreni bazen – otvoreni problemi

S obzirom da su izgradnju zatvorenog bazena Kragujevčani čekali decenijama, njegovo otvaranje svakako je jedan od najbitnijih događaja ove godine. Izgradnja bazena realizovana je zahvaljujući Zakonu o podsticanju građevinske industrije, koji je kontroverzan još od usvajanja. Šumadijapress je istraživao da li je došlo do zloupotrebe velikih diskrecionih ovlašćenja koje je zakon omogućio, odnosno koliko su bili transparentni postupci i procedure prilikom njegove izgradnje.

Za kragujevački zatvoreni bazen urađeno je nekoliko projekata, od kojih su bar dva i plaćena. Novcem građana, naravno.

Ideja o zatvorenom bazenu u Kragujevcu postoji već decenijama. Kao investitori su se pominjale i privatne firme, a projekata je bilo raznih – od velelepnih kompleksa sa više bazena, preko pokrivanja otvorenih bazena, do projekta jednog, olimpijskog bazena. Sve do sada, nije bilo uslova za njegovu gradnju. Ispostavilo se da je ovako skup objekat najbolje realizovati baš u vreme svetske ekonomske krize.

Glavni projektant zatvorenog bazena Zvonko Mihić kaže za Šumadijapress da je pre dve godine italijanska firma, čijeg se imena ne seća, gradu predložila izgradnju bazena po sistemu „ključ u ruke“. Ta firma, čija je osnovna delatnost građevinska, nudila je uz izvođenje radova i arhitektonski projekat kao deo paketa. Prema Mihićevim tvrdnjama, ta firma je prihvatanjem tog projekta uslovljavala izgradnju objekta. Za Zvonka Mihića, arhitektu i načelnika u Direkciji za urbanizam, taj projekat je u potpunosti bio neprihvatljiv.

- Oni su doneli neke crteže nekog bazena, koje je radio italijanski projektant, sa nekim sadržajima za koje su oni mislili da treba da postoje u tom bazenu i prema nekim principima koji verovatno tamo vladaju. Gradsko rukovodstvo, na čelu sa Nebojšom Vasiljevićem, koji je član Veća za investicije, je mene, kao načelnika u Direkciji, pozvalo da stručno pogledam taj  objekat koji je njemu predočen. Ja sam projektant 30 godina, urbanista 25 godina i sa svim svojim znanjem, kad sam to video, ja sam rekao „Ljudi, ako to napravimo, mi smo propali“, ma za koje pare da bude, nebitno je. To je koncepcijski bilo tako strašno loše, da ja to ne mogu da vam opišem. Vi biste kao laici, koji su samo korisnici takvih prostora, videli koliko je to neracionalno, nesrazmerno i neproporcionalno i praktično nije za korišćenje – kaže Mihić za Šumadijapress.

Nakon ove konsultacije s Mihićem, gradska uprava odlučuje da ne prihvati polaznu ideju italijanskog investitora i taj projekat upućuje Direkciji za urbanizam na korekciju.

- Ja sam – kaže Mihić - ušao u jedne korekcije, vratio Italijanima, oni su napravili novo idejno rešenje sa tim korekcijama. To opet nije pilo vodu i tako je trajalo tri puta. Nakon njihove treće ispravke, mi opet nismo došli do onoga što nama treba. Kad smo videli da to više ne pije vodu, da te ispravke mogu da traju do beskonačnosti, a već je donet Zakon o pospešivanju građevinske industrije, mi smo već bili u velikom cajtnotu što se toga tiče, da ne povučemo novac iz Republike. I onda su oni nama iz Grada naložili da napravimo naše idejno rešenje. Ja sam seo sa svim saradnicima ovde i napravio takvo idejno rešenje, napravio idejni projekat, spakovao ga, na koji su oni dali odobrenje.

Projekat bačen u vodu

Mihićevim idejnim rešenjem definitivno je stavljena tačka na prethodno usvojeni i plaćeni idejni projekat arhitekte Petra Arsića, profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Prema Mihićevim rečima, Arsićev projekat je „astronomski“, jer bi izgradnja bazena u slučaju njegove realizacije koštala 10 miliona evra, što je više nego dvostruko skuplje od Mihićevog idejnog rešenja.

Idejni projekat profesora Arsića predviđao je da pored bazena dužine 33 i širine 25 metara bude i mali bazen za decu, a da cela građevina bude površine oko 7.500 kvadratnih metara. Na tribinama je trebalo da bude oko 500 sedišta, uključujući i VIP ložu. Za zagrevanje je tokom zimskih meseci bilo predviđeno podno grejanje, ali i mogućnost iskorišćavanja termalnih podzemnih voda, temperature oko 20 stepeni, tako da bi bilo potrebno svega još nekoliko stepeni da bazen bude adekvatno zagrejan.

Projekat profesora Arsića, urađen sredinom 2007. godine, plaćen je 2.891.000 dinara, očigledno uzalud. Taj bespotrebni trošak, plaćen novcem građana, član Gradskog veća zadužen za investicije Nebojša Vasiljević objasnio je prilikom najave projekata sa kojima je Grad konkurisao po pomenutom zakonu.

- Ušli smo u izradu novog projekta, daleko racionalnijeg i primerenog trenutnoj situaciji. On podrazumeva da će gradnja, umesto osam do devet miliona evra, koštati oko tri miliona evra, jer ćemo dosta smanjiti poslovni prostor. Izmenjeno rešenje koje pripremamo obuhvatiće veliki olimpijski bazen sa oko 400 gledališnih mesta, sportske sadržaje i komercijalni deo sa pratećim sadržajima - rekao je Vasiljević.

Tom prilikom, Mihić je rekao da je novi projekat, čiji je on autor, u realnim okvirima, koji odgovaraju potrebama, kapacitetima i finansijskim mogućnostima Kragujevca.

Projekat današnjeg bazena odobren je na sednici Vlade Srbije u avgustu prošle godine. Ministarka sporta Snežana Samardžić-Marković i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović potpisali su Ugovor o finansiranju 15. oktobra, 8. decembra potpisan je Ugovor o izvođenju radova s „Denezom“, a kamen temeljac položen je 21. decembra 2010.godine.

Problematičan je i Zakon

Kragujevački bazen je jedan od 247 projekata, koji se realizuju prema Zakonu o podsticanju građevinske industrije, usvojenom krajem juna 2010. godine.

Predlagač zakona bilo je Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva. Ministar Oliver Dulić je, prilikom njegovog obrazlaganja u Skupštini Srbije, rekao da je reč o zakonu koji će podstaći razvoj i upošljavanje domaćih preduzeća u uslovima ekonomske krize.

Uprkos burnoj skupštinskoj debati, Zakon je ipak usvojen i to po hitnom postupku, bez javne rasprave, a za njegovu primenu nije se čekalo osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku, već je na snagu stupio odmah.

Na usvajanje zakona reagovali su Savet za borbu protiv korupcije i Koalicija za nadzor javnih finansija.

- Savet nije bio u prilici da Vladi dostavi mišljenje pre izglasavanja Zakona. Smatramo da se radi o zakonu čija će primena pospešiti korupciju i da je neophodno da Vlada preduzme mere iz svoje nadležnosti kako bi taj zakon bio stavljen van snage - navedeno je u pismu Saveta premijeru.

Koalicija za nadzor javnih finansija, koju čini šest građanskih udruženja, podnela je Ustavnom sudu Srbije 7. jula 2010. godine Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti pomenutog zakona. Ustavni sud je zatražio mišljenje Skupštine Srbije, koje još nije stiglo.

U Kragujevcu sve po propisu

Iako Zakon o podsticanju građevinske industrije sadrži svega osam članova, njegovim tvorcima je  pošlo za rukom da bude u suprotnosti sa Ustavom, Zakonom o javnim nabavkama, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i CEFTA sporazumom.

Pojedine njegove odredbe isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama, time što predviđaju pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva. Zakon je, praktično, široko otvorio vrata neometanom postupku dogovaranja „u četiri oka“. Osim toga, predviđeno je da samo domaća preduzeća mogu učestvovati u tim projektima, pa se postavlja i pitanje ekonomske opravdanosti izbora u slučaju postojanja povoljnije ponude stranog ponuđača.

Obrazlažući u Skupštini potrebu da ovakav zakon bude usvojen, ministar Oliver Dulić je 29. juna rekao da država nema vremena da čeka da se nabavka građevinskih usluga obavlja po zakonu i da takozvani jeftini stanovi ne bi dugo bili izgrađeni ako bi se poštovali propisi.

Nekoliko dana pre isteka roka za završetak radova na svih 247 objekata u zemlji, državni sekretar Ministarstva Nemanja Komazec za Šumadijapress kaže da je primena Zakona pokazala upravo suprotno – da primedbe nisu bile na mestu.

- Nabavke su sprovođene po Zakonu, a jedino je favorizovana domaća industrija u odnosu na inostranu. Među domaćim preduzetnicima niko nije bio favorizovan, što je dokazano u praksi. Svi preduzetnici koji su se registrovali imali su podjedanke šanse da budu izabrani. Takođe, Zakon nije devalvirao Zakon o javnim nabavkama, pa su svi pregovarački pregovori obavljeni u skladu sa tim. Kada se krenulo u izgradnju građevinski inspektori su obilazili gradilišta i nadzirali da li se gradi u skladu sa Zakonom. Prema mojim saznanjima, nalaz iz Kragujevca je pokazao da je sve proteklo po propisima – kaže Komazec za Šumadijapress.

Ipak, nisu svi preduzetnici imali jednake šanse. Velika diskreciona ovlašćenja koje je zakon omogućio, netranspar- entni postupci i procedure, pratili su i izgradnju zatvorenog bazena u Kragujevcu, o čemu će Šumadijapress pisati u nastavku serijala.

 

 

 

 

 

 

 

 

vrati se pošalji komentar

vrh strane