Društvo

Krst u duši ili – na autoputu

Foto: Šumadijapress

Dan po dan, dođosmo i do priče o simbolici krsta, kao razlogu za njegovo podizanje na autoputu. Nadležnost po nadležnost, dođe i do toga da nam gradonačelnik objašnjava tu simboliku.

- Krst je simbol života i vaskrsenja – kaže gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović u izjavi za TV B92.

Pa, jeste, ima krst veze i sa životom, i sa vaskrsenjem... Ali, život je tu shvaćen mnogo šire nego obično, a i vaskrsenje ima veze samo sa tim opsežnijim pojmom života, dok sa kolokvijalnim pojmom nema nikakve veze... Komplikovano, zar ne? A, u stvari, ne bi trebalo da bude. Ako krst simboliše život, onda je u pitanju večni, a ne ovozemaljski život – vaskrsavanje je, naime, onostrano. Nije to, dakle, nekakvo ponovno podizanje iz pepela ili buđenje iz kome – kako bi gradonačelnik hteo, a da bi bilo primenljivo na Kragujevac.

Vaskrsenje je preseljenje, i to ne fizičko, nego metafizičko – duša se seli.

Duša, svakako, ima večni život i ona, dakle, nije umrla, pa se ponovo rodila. Vaskrsenje je, prema tome, jedino nekakva transformacija ili, kako je rečeno, preseljenje. Divna je to simbolika, ali je problem u tome što nije svetovna. Pitanja kojima gradonačelnik treba da se bavi su, međutim, isključivo svetovna, zato što je grad, kao i država, svetovna struktura – a i zato što, u protivnom, samo bespotrebno komplikuje stvari.

- Krst je simbol morala i pozitivne energije – nastavlja gradonačelnik.

O moralu u hrišćanstvu napisani su tomovi filozofsko-teoloških rasprava i još je krajnje diskutabilan odnos pojmova morala i Božije milosti, tj. otvoreno je pitanje da li je moralno ponašanje način da se milost zasluži. Jer, kakva je to milost koju mogu da zaradim – to je, onda, nešto što mi po pravu pripada, što mogu da zahtevam. Tako da se o simbolici morala, kada je reč o hrišćanskom krstu, treba uzdržavati u izjavama. Kada je reč o simbolici pozitivne energije, onda valja imati na umu da se tu ne radi o čovekovoj pozitivnoj energiji, već o Božijoj – jer, vaskrsenje nije delo čoveka, nego Boga.

Gradonačelnik, kao institucija,  treba da afirmiše ljudsku pozitivnu, tj. konstruktivnu energiju – ili, zar, grešimo? I još nešto, krst simboliše pozitivnu energiju jednako kao i negativnu. Naime, pozitivna energija, tj. vaskrsenje se događa tek kao odgovor na negativnu energiju, tj. stradanje. I to, stradanje je posledica manifestacije čovekove moći, a vaskrsenje – Božije. Blago rečeno, nije primereno da nas čovek koji ima najveću moć u gradu, tj. gradonačelnik podseća na vaskrsenje. Najjednostavnije rečeno, zbog toga što bismo to mogli da shvatimo kao – šta će vam bazeni, bioskopi, asfalt na ulicama, radna mesta i ostalo, kad su to sve prolazne stvari, kakav je i boravak na ovom svetu i kad ćete, svakako, jednog dana umreti, a potom i vaskrsnuti?!

Na kraju, možemo se složiti sa gradonačelnikom da nam je, kao pravoslavnima, krst potreban – ali, u duši, a ne na autoputu. Jer, postojanje simbola vere ne uzrokuje nužnim načinom buđenje vere u ljudima, već, otkad je sveta i veka, i otpor prema njoj. Takođe, u današnje vreme kada se suočavamo sa obezglavljenim gubljenjem vere, s jedne strane, i verskim fanatizmom, s druge, ’grandiozni simbol vere’ može delovati i preteće prema ateistima i prema pripadnicima drugih religija – a takvu nedemokratsku poruku o nedostatku verske tolerancije, svakako, ne želimo da pošaljemo, zar ne, gradonačelniče?

vrati se pošalji komentar

vrh strane