EU

Sankcije (ne)ugrožavaju Iran

Naftna platforma u Iranu

SAD i EU pooštravaju sankcije Iranu zbog spornog nuklearnog programa pošto strahuju da Teheran, pod plaštom civilnog nuklearnog programa, pokušava da proizvede atomsku bombu.

Sankcije bi trebalo da stupe na snagu 1. jula – od tog dana, biće zabranjen uvoz iranske nafte u zemlje ove organizacije.

- Želimo da sprečimo širenje nuklearnog oružja na Bliskom istoku. Jer, postoji opasnost da u regionu nastane trka u naoružavanju, što bi dovelo u pitanje Ugovor o neširenju atomskog oružja - rekao je britanski ministar inostranih poslova Viljem Hejg.

Iranske vlasti demantuju te optužbe i tvrde da je program namenjen isključivo za proizvodnju struje, ističući da su razgovori a ne sankcije jedini način da se reši ovaj spor.

Najavljeno je da će EU uvesti i sankcije centralnoj banci Irana sa ciljem da se spreči finansiranje njegovog nuklearnog programa.

Evropska komesarka za spoljnu politiku Ketrin Ešton ranije je izjavila da je uvođenje sankcija način da se ubedi Iran da započne ozbiljne pregovore. Ona je istakla da međunarodna zajednica još čeka na odgovor Teherana na ponudu iz oktobra o novim razgovorima.

Iran ima bitnu, ali ne i odlučujuću ulogu u uvozu nafte u Evropsku uniju. U prva tri meseca 2011, 27 zemalja EU uvezlo je 896 miliona barela sirove nafte, od toga 4,4 odsto dolazi iz Irana.

Raspodela iranske nafte je u zemljama ove organizacije nejednaka. Grčka 25 odsto uvezene nafte kupuje od te zemlje. Iran je prošle godine prodajom nafte i gasa zaradio 75 milijardi dolara. Zapad je ubeđen da Teheran taj novac koristi za razvoj nuklearnog oružja.

Odgovor Teherana

Zvanični Teheran je u prvoj reakciji na odluku o sankcijama EU saopštio da bi u znak odmazde mogao da zatvori Ormuški moreuz. Poslanik Hedžmatolah Falahipišeh je u obraćanju medijima naglasio da je to mogućnost koja je sve verovatnija.

Jedan od mogućih odgovora na sankcije predložio je i član iranskog Saveta stručnjaka koji blisko sarađuje sa predsednikom Ahmadinedžadom, Ali Falahijan. On je rekao da bi najbolji odgovor bio momentalni prekid isporuka nafte u Evropu.

U tom slučaju Evropljani ne bi imali dovoljno vremena da organizuju posao sa drugim prodavcima, pa bi došlo do drastičnog porasta cena nafte.

Mnogi stručnjaci smatraju da ove sankcije neće preterano nauditi Iranu.

- Iran bi mogao da preboli prestanak snabdevanja evropskog tržišta - kaže profesor Muhamed Zibakaram sa Teheranskog univerziteta.

On podseća da bi za Iran mnogo dramatičnije izgledalo odustajanje velikih azijskih kupaca od iranske nafte.

Gro nafte Teheran izvozi u Aziju. U Kinu 20 odsto, Japan 17, Indiju 16, Južnu Koreju 9 procenata. Zbog toga EU i SAD nastoje sada da ubede azijske zemlje da smanje kupovine iz Irana.

U međuvremenu, Pengaton je saopštio da su američki nosač aviona  Abraham Linkoln, zatim britanska fregata i francuski ratni brod, bez incidenta prošli Ormuški moreuz uprkos pretnjama Irana.

SAD su saopštile da će očuvati ovu pomorsku rutu otvorenom, čime se povećava mogućnost sukoba. Iran je krajem prošle godine održao desetodnevne vojne vežbe u blizini Ormuškog moreuza, uključujući i testiranje raketa.

Nakon najava iz Brisela, cena nafte je zabelezzila blagi rast u Londonu, dok je istovremeno na berzi u Njujorku blago pala.

U Iranu trenutno živi 75 miliona ljudi. Privreda je u zastoju, inflacija visoka. Domaća valuta stalno gubi vrednost. Kada bi azijski kupci počeli da okreću leđa Teheranu, bila bi to katastrofa za islamsku republiku.

vrati se pošalji komentar

vrh strane